Najmanji penis na svijetu

Prošla sam vrijeme prije dolaska mog sina, gola od struka naniže. Ljudmila se nije protivila, a u stanu nije bilo nikoga. Supruga me je s vremena na vreme bacala pogledom ispod struka, a pritom se zadovoljno smejala. I moj organ se dizao ispod njenog pogleda, izražavajući radost. Da Mila nije skrenula pogled, onda bi ovaj "izdajnik" ponosno nadimao gore i strši kao kolac. Pa žene za mene nema čega da se stidim, ali ne razmišljaš baš o pristojnosti sa žarenjem u "petoj tački".

Seo sam samo na meko. Na moje iznenađenje, mogao sam da sedim. (Mislio sam nedelju dana, bar neću sedeti ni na čemu) Ali malo je bolno "sletjeti" i ustati, ali Ne mogu da podnesem da sedim. stvarno nisam sedeo na stolici (eksperiment. pa to je to) . jebote. jebi ga.)

Trudio sam se da ni na koji nacin ne uznemiravam svoju zenu (pa, sa svežim secanjima). da udovoljim u svemu. Gurao sam glavom da pomognem svuda. Vreme je neopazno proletelo. Do mog sina stigla, otisla sam i obukla gace, u slobodne. i stvarno udobnije nego u kupacim. Osecaj, naravno, ali mozes to da izdrzis.

Koliko se sjećam, uvijek sam hodala po kući samo u šortsu i majici. Ako sa porodicom, bez stranaca. Tako da se moj sin neće iznenaditi mojim izgledom, a ni on sam je imitira me vec duze vreme. Ponekad cak skine i majicu. - on je zgodni seronja.

Interfon zvoni. Otvaram. Utrčava vesela Andrejka (još ne zna šta ga čeka). Baca aktovku:

- Tata, mama, ja ću ručati i izaći napolje. Momci čekaju.

- Danas sine (dajem rutinski šamar ispod leđa, on nema vremena da izmiče.) neće ići. Ima šta da se radi. Pa presvući se. u svoj dom odjeca.

Sinovo lice postaje tužno:

- Pa momci me čekaju. Možda ćemo kasnije. ali sad ću da trčim u šetnju. Pa, bar ne zadugo. Mama, moj tata ne pušta me van (šunjati se).

“Ah, pojavio se, loš đak.”, umiješa se žena, “nema ulice dok ne popraviš lošu ocjenu. sjedit ćeš kod kuće i učiti lekcije. Presvući se i otići u večera. A onda moram ozbiljno da razgovaram sa tobom.”

- Čuo sam. sine moj, - "nema ulice". - opet rutinski šamar, ali ovaj put bezuspešno, sin se izmiče i krije u svojoj sobi.

Izlazi samo u bijelim kupaćim gaćama. (protesti, mali nitkov, kako su ga "nepravedno" uvrijedili. nisu ga pustili napolje). kupaće gaće su samo privid pristojnosti - tanka tkanina čvrsto pristaje uz telo, viri tinejdžerski, još nerazvijeni penis i testisi. Sa uvređenim, samostalnim vazduhom ulazi u kuhinju. Čuje se zveket tanjira i kašika.

Uzvik žene:

-Ko će oprati?.

- Ja kasnije. (ovo znamo kasnije. onda prevodimo kao nikad. da je nesretnik znao šta ga čeka. da ne bi naleteo na "dodatak".)

Istrči sa namerom da se sakrije u svoju sobu. (sada. nedostajaću ti.). hvatam sina za struk. držim ga ispod ruke. Nosim ga u dnevnu sobu:

- Mama ti je rekla da će biti ozbiljnog razgovora.

Ogorčeno šmrcne.

Sjedam na sofu (volio bih da mogu da stenjem). Stavljam ša-podrigivanje između koljena. Pritišćem noge uz sofu. Držim se za ruke. (Shvatio sam, ti si sad mali bandit ne možeš da pobegneš)… On ni ne pokušava… mirno stoji… ništa ne pogađa… Moja žena se spušta pored mene sa sinovljevim dnevnikom i mojim kaišem u ruci (nedavno je hodao oko mojih hemisfera, a sada izgleda da je spreman da nastavi svoj šok-edukativni rad na svom sinu. - pojas se sasvim zasluženo naziva "najboljim vaspitačem". uvjerio sam se.)

Moj odmah počinje:

„Upozorio sam te, lijenčina, da ne dobiješ loše ocjene. Upozorio sam te da pomažeš po kući. Upozorio sam te da se ponašaš kao ljudsko biće. Izgleda da ne razumiješ riječi. Ne dopire do glave. Ne razumeš kroz glavu, shvatićeš kroz guzicu. pošto ti mozak sedi u guzici. vratićemo ti to u glavu. Skini gaćice. pravi si parazit.

Gleda iznenađeno, uvrijeđeno, oprezno i ​​kao da počinje da sumnja da je šalama kraj. Ne misleći ni da posluša, drsko kaže:

- E, sad je pobegao. Ne bi trebalo da udarate decu uopste - to je antipedagoski. (evo "obrazovanog" parazita, drskog od nevaspitanja, i stvarno je vreme za borbu.)

- Ali neću te tući. ja ću te obrazovati. A pošto ti ne dopire do glave, doguraće ti kroz guzu.

On ćuti, šmrcne i ne zna koji bi drugi argument smislio.

. Sad ga savijte preko jastuka sofe i držite ga tako da leži i da se ne trza.

Savladavajući otpor („Nisam još pojeo kašu, razbojniče“) Izvodim sina iza bočnog naslona van sofe (naš je širok sa mekim jastukom), polažem ga stomakom na jastuk, grudi i glavu u krilo, pritisni ga. Moja žena spretno dlanovima stavlja jastuk između mojih nogu i dečakove glave: "Vrisnut će i dići celu kuću". Obiđe divan, spretno svuče dečaku kupaće gaće da bi kolena. To je to: sin je spreman za kaznu: telo mu leži na podupiraču, noge slobodno vise, od odeće na detetu samo kupaće gaćice vise oko kolena. Džaba lomiti besplatno, iako se pokušavaju.

Žena zamahuje kaišem i zabija ga u sinovu zadnjicu.

zvuči:

- ah-ah-ah-ah-ah-ah-ah.

Da nije jastuka ceo ulaz bi čuo, ali ništa. Opet zamah, šamar:

- a-a-a-uy-a-a-a.

Još jedan zamah, šamar:

- a-a-a-ay-i-a-a-a.

Dječakovo tijelo se trza, pokušava pobjeći. morate se malo potruditi da ga zadržite u zadatom položaju. Njegove noge izvode nevjerovatan "ples", tako da mu kupaće gaće skliznu do članaka, a zatim potpuno odleti na pod. Jadni moj dječačić već riče u tri potoka, šmrcne. Držeći ga jednom rukom milujem ga po leđima pokušavajući da ga Vruće milf vruće tinejdžerke Creampie smirim. Žena prestaje da šiba lepinje njenog sina i pita strogo:

- Razumeš li sve?.

Kao odgovor, šmrcanje, suze, šmrkljanje, jecaji. i tišina.

(Ne razumem da ako se sada ne odupreš, pokaješ se, pristaneš bar privida. obećaj bilo šta, onda će se "obrazovni proces" nastaviti. izgleda da ne razume, on je sitni nestašluk, ali ako je to slučaj.)

. Pitam te: jesi li sve razumeo?. - ovo je opet žena, - Pa pošto ne razumem, da nastavimo:

zamah, šamar,

- a-a-a-ay-i-a-a-a.

- Znači nećeš da učiš?.

zamah, šamar,

- a-a-a-ay-i-a-a-a. hoću!. a-a-a-a-a.

-Hoćeš li da nosiš duple iz škole?.

zamah, šamar,

- a-a-a-a-a. hoću!. a-a-a. neću!. .

- I trojke?.

zamah, šamar,

- ah-ah-ah-ah. ah-ah-ah. Neću!.

- Četvorke i petice?.

zamah, šamar,

- a-a-a-ai-i-a-a. neću!. hoću!. a-a-a.

- Ne slušaš. .

zamah, šamar,

- ah-ah-ah-ah. ah-ah-oh. Neću!.

- Pomoć oko kuće?.

zamah, šamar,

- a-a-a-ai-i-a-a-a. Ne bu!. Ja ću-u-u!. a-a-a-a-a.

– Razumete li sve?.

- Yeees…

Ukupno, Ljudmila je malom zadala desetak udaraca, dupe mu je pocrvenelo, jecaji su se pojačali.

– Sećate li se svojih obećanja?.

- Yeees…

– Sećaš li se svega?.

- Yeees…

- Vidi. Ako zaboraviš šta si obećao, biće ovako:

zamah, šamar,

- a-a-a-ay-i-a-a-a.

- Dosta mu je.

Puštam svog sina.On, urlajući i uplašen, ustaje, jeca, trlja šakama lice umrljano suzama, hvata se, vuče ruke da se pokrije (da bar ima čime da pokrije.), pruža ruku da protrlja natučeno zadnjicu .opet maže šmrc i suze, opet trlja guzicu.

– Jesi li sve tačno razumeo?. Ili da dodam još nešto?.

- N-ne n-do-o!. Shvatio sam.

- Sad ideš u ćošak. na koljenima si. dok ti ne dam dozvolu da odeš. razmišljaš o svojim nedjelima. onda ćeš doći da tražiš oproštenje .

On posluša, a usput pokupi kupaće gaće koje leže okolo.

- Šta sam ti rekao. Stani u ćošak. Nisam ništa rekao za gaćice.

Baci kupaće pantalone, Hot hentai isječci do mesta gde sam ujutro stajao, kleči. Postepeno se smiruje. povremeno šmrcne i ne prestaje da trlja povređeni deo tela.

(Stoji gola i bespomoćna, tužna, veoma tužna, “nepravedno” uvređeno, uzorno dete. nikad nećete verovati da se ovaj mali đavo tek nedavno neoprezno igrao, loše se ponašao, ne poslušao, bio besposlen, nestašan. Evo je "moć" pojasa, kao što je pojas "najbolji vaspitač svih vremena i naroda").

Posle 15-20 minuta prilazim Andreju. Stojim pored njega, kleknem, grlim tako drago telo. Moj sin se skoro smirio, ali izgleda uvređeno, kao da pita: „Zašto si radiš ovo meni?“. Kako mogu, pokušavam da objasnim:

- Andryush, sam si kriv što si se loše ponašao, slabo učio, nisi slušao. Sve su ti to objasnili riječima. I šta si dobio?.Ne. Imao si čitavu nedelju da shvatiš da si pogrešio. Ali ništa nisi razumeo. Tako da je mama morala da te stavi kaišem. Nemoj da se vređaš zbog nje. Mama i ja želimo da odrasteš u dobru osobu, lepo vaspitanu, pristojnu, poslušnu. A ti nas nerviraš. Obećavaš i ne ispunjavaš ono što si obećao, "zaboravio sam", "ja" Doći ću kasnije” - ovo nisu vaši omiljeni izgovori. Obećavanje i neispunjavanje nije kao muškarac. takođe nije muški čin. Pravi muškarci moraju biti sposobni da ispune svoje obaveze, obećanja, hrabro izdrže propisano kazna. ukljucujuci i pojasom, ali ako ste mislili da ste to zasluzili, primite je. Ako ste dobili kaznu, zamolite za oproštaj. Iskupite svoju krivicu. Ucinite to ljudi. Pokušajte da poboljšaj. ti si budući čovjek.

Nemoj da te vređa tvoja majka. Nema ništa sramotno za momka u načinu na koji te majka kaznila, ne treba da se stidiš ovoga i ne trebaš da se vređaš. Naprotiv ,ako si se hrabro ponio,nisi zezao,ne opirao,mirno,bez argumenata i zamjerki prihvatio sve sto se duguje-to je muski cin.ajde smiri se.a kad ti mama dozvoli izađi iz ćoška, ​​idi do nje, zamoli je da oprosti, obećaj da ćeš se poboljšati, hvala ti na kazni. Mama te nije tako kaznila iz svog zadovoljstva, već da bi se ponašao korektno i da rasteš da budem prava osoba, zbog koje se moja majka i ja necemo stidjeti i na koju mozemo biti ponosni.

(Izgleda da smo ga uspjeli smiriti i pomiriti sa batinanjem.)

Vrijedi razmisliti.

ostavljam jednu.

Nakon još 20 minuta, Ljudmila, sjedeći u stolici, doziva sina strogim glasom:

- Andrej!. (okreće se) Možeš izaći iz ugla.

Ustaje. Prilazi stolici. Kleči. Grli Miline noge i pita:

- Mama, oprosti mi, molim te!.Sve razumem. Hvala. poslušaću. pokušati da poslušam. A ako. i ako. ne uspe. neću se svađati. ako. ako. odlučiš da me kazniš. kaišem. trudiću se da se ne svađam.

(čovek raste, to je već postalo zavidno. Nema još ni 12 godina, ali kako hrabro i hrabro kaže. ni ja danas nisam bio tako hrabar ispod pojasa. a ovo. vidi, on sam pita da li se nešto desi da ga biče. bravo. mali čoveče. mali moj dragi. hrabri dečko.)

“Opraštam ti sine. Super si, sve si dobro shvatio, ali nemoj da te uvrijedi kaiš. kaiš pomaže dječaku da postane muškarac. pravi muškarac.” i nastavlja, "nećeš ići napolje danas, a ni sam nećeš hteti."boli dupe, pa. Sutra ćemo videti. A danas uradi domaći, iako je sutra slobodan danali uradi domaci za ponedeljak unapred, i ponovi one teme u kojima si dobio lose ocene.do sledece subote sve lose ocene morate da ispravite.zatvorite sa najmanje cetvorkama ili jos bolje peticama. I bolje je da se ne oblačiš danas, ne moraš da me stidiš, ti si moj sin. Stavi nešto mekano na stolicu da manje uznemiravaš guzu. Pa samo napred. I ponosan sam na tebe sine. Bravo si.




Sa zadovoljstvom sam udahnuo prolećni vazduh. Bože, kakva lepota. Kraj aprila, cvrkut ptica, nježno zelenilo na drveću. A kanonada se više ne čuje. Duboko smo u začelju, iako to izgleda čudno. Da li ovaj rat uopšte postoji. Da li se negdje još vode borbe. Uskoro, uskoro ćemo zgnječiti gmizavce. Ali za naš zasebni saperski bataljon sve tek počinje. Toliko toga ima, nevidljive podzemne smrti, okolo. I dokle će se još podsećati.

Jučerašnji incident sa vodnikom Ivanovim nije mi mogao izaći iz glave. Kako to, gdje je pravda. Najbolji saper jedinice, koji je golim rukama iskopao pola Rusije i pola Evrope, ocistio mostove, puteve i fabricke zgrade, raznesen je usred bijela dana nekim glupim prdecem napravljenim od rucne bombe. Naše armije su već opkolile Berlin, prigrlile saveznike na Elbi, a Negu analnih žlezda Grigorič je umesto nagrada i počasti dobio zvezdu od šperploče i sahranu za svoju neutešnu ženu. Narod se uzbudio - koji vrag. Burgomajstor nije on sam, on razumije o čemu se radi. A onda se pojavi ova plava zvijer s cijelom kutijom naših vlastitih RG-42. Vidite, pobrkala ih je sa konzerviranom hranom. Pa, dobro, biće i konzervirane hrane za vas.

Dok sam ja obilazio položaje, vojnici su se zabavljali sa zatočenom Njemicom. Čvrsto su je zgrabili. Fräulein je dva sata bila nekontrolisano silovana sprijeda i pozadi, sa gas maskom navučenom preko glave - ova stvar nije bila korisna u bitkama, ali je odlično prigušila vriske. Zatim su ga, utaživši žeđ za mesom, uvijali remenima u čvrstu loptu, privlačeći koljena na prsa i zalijepivši ruke za gležnjeve, nakon čega su je, gurnuvši trup gas maske između nogu, umetnuli. - U početku sam odlučio da je to u velikoj sramoti, ali ne, sve je ispalo još gore.Čvrsto stežući zadnjicom valovito crijevo, Njemica se, omamljena bolom i gušenjem, valjala po podu, mučući, tjerana udarcima vojnika koji su hteli da igraju fudbal sa njom.

- Ostavi to na miru. - Prekinuo sam divlju utakmicu, čim sam ušao u kasarnu, - Ko vam je dozvolio da odvedete uhapšenu ženu iz ćelije?

Vod se nevoljko razišao. Prišao sam ležećoj djevojci i prvo što sam uradio je izvukao crijevo iz njenog dupeta. Zatim je skinuo masku. Na znojavom, uprljanom licu mlade Njemice bio je izraz takvog životinjskog užasa da sam čak i ja, iskusni borac, osjećao nelagodu. Vruća rupa od pičkice za vazduhom, nešto je graknula i, uz odvratno podrigivanje, povratila smeđu tečnost pravo na moje čizme.

- Progutao sam neko sranje. – sarkastično se naceri kaplar Mamaev.

„Znači, mliječna faca u dupetu je gora za ženu od snježne mećave“, znalački je objasnio narednik Didukh, „Oni uvijek prave buku od ovoga.“

- Vi idioti. – Okrenuo sam se na red: „Ona ima samo šesnaest godina!“

„I jebe se kao mačka“, sanjivo je zatvorio oči mladi narednik.

- I mužnje, kao kod odrasle tetke.

- Fildepers čarape. - pokupio se sa linije.

- Pa šta, čarape. - Proključao sam, - Pustite ruke, uskoro ćete početi da se bacate na malu djecu.

Narednik Didukh je postao ljubičast kao odgovor.

- Da. A kad su Nemci 1941. ubili moju malu sestru. sa celim vodom. pa bajonetima. - Valjda nisu pitali za godine?!

Priča o smrti Anime porno jebanje Didukha bila mi je dobro poznata. A ostali borci, skoro svi su izgubili svoje najmilije u okupaciji ili bombardovanju.

- To što je Nemica i prezrela ne daje vam za pravo. o, kao da ni sami ne znate. – Iznervirano sam odmahnuo rukom, počevši da raspetljavam kaiševe, „Dobro, pričaćemo kasnije, fudbaleri sranje. U međuvremenu, maknite sranje i molite se Bogu da ne bude pljeskanja!“ Komsomolci, kurve. Ratni heroji.

Kada je zatvorenik prestao da povraća kanalizaciju, obrisao sam joj lice krpom, naredio joj da pokupi razbacanu odjeću i lično je odveo u stražarnicu.

- Warum. Warum. – drhtavim usnama prošaputala je Nemica „Za šta?“

„Uhvaćeni ste s oružjem, Fräulein“, objasnio sam, usporavajući, „A juče je njihov drug umro. Lako ste se izvukli.“

Šećući s mukom u pohabanim čarapama, nekako je stigla do ograde stražarnice. Prije nego što sam pozvao dežurnog, pogledao sam je ponovo odozgo do dolje. Obilna seljanka. Budući crvenkasti, debeloguzi bauer. Slatko. Zašto nije mogla ostati kod kuće. Zašto je dovraga pokupila ovu kutiju granata. Uostalom, tamo nije bilo osigurača. Jeste li zaista mislili da je u pitanju konzervirana hrana. Ako je tako, onda su je ove konzerve skupo koštale. A moglo je biti i skuplje. Šalu na stranu, Vruća teen lezbijska tuš da sam došao minut kasnije, ona bi se ugušila u svom govnu, a momci bi već kotrljali njen leš po baraci. Upravo sam ti spasio život, idiote.

- Hej, na usnu. Ovo je stariji poručnik Ikonnikov. Prihvatite uhapšenu osobu.

Poslužitelj je zveckao ključevima.

- Kako se zoves. – upitao sam devojku pre nego što sam se konačno pozdravio: „Kako se zoveš?“ Ime?

- Ema, gospodine policajče.

- Ne brini, Emma. Sve će biti u redu. Hitler je kaput. A vi, naredniče, ako dozvolite da je ponovo odvedu u kasarnu, ići ćete na sud. Jasno?

„Tako je, druže potporučniče“, bez mnogo oduševljenja je odgovorio dežurni, „Da pozovemo stražu?“

- Nema potrebe. Naša Fräulein sada. hmm. nije raspoložena za bijeg.

"Shvatam", naceri se dežurni u brkove.

Ali kada se okrenuo prema zatočeniku, osmijeha na njegovom licu više nije bilo.

- Hyundai hoh. – zalajao je glasno na Emu, „Vorverts, schnell!”

Uplašeno dižući ruke, djevojka je ušla unutra, a mračni hodnik kazamata je sakrio od mojih očiju.

Sutradan sam majoru Kalandadzeu nagovijestio da je Njemica došla k nama greškom, da nije učinila ništa loše, a ako se išta dogodilo, već je dobila svoje. Major, bacivši iskosa na poster Staljina u maršalskoj uniformi, složio se da pucanje u mlade devojke nije ispravna stvar. Međutim, prema ratnom pravu, upravo se to moralo učiniti sa diverzantima.

- Ipak je krila granate.

- Sakrio sam ga. Dozvolite mi da vas podsetim kako je bilo, druže majore. Devojka šeta putem. Naši momci prolaze u Studebakeru. Na putu je izbočina i kutija pada sa stražnje strane. Oni se kotrljaju. Ona ide u kutiju. Eto, tu su ovi ukusni limeni cilindri umotani u nauljeni papir, baš veličine limenke. Devojke su ovde uglavnom miroljubive, nisu radile u Osoaviahimu i odavno nisu videle naše ofanzivne granate. Ova budala je zgrabila kutiju i odvukla je u grmlje da je sakrije, a zatim se vratila sa kolicima. Zaista, takvo bogatstvo u gladnoj godini. A onda se naši ljudi vraćaju nazad, očigledno su primijetili gubitak. Gledaju uljanu sliku - Nemica juri negdje s granatom. Dođi ovamo, draga. Kutija je pozadi, ruke devojčice su iza leđa, torba je na njenoj glavi - i tamo nazad. Nosili su je ovako pola dana, imala je dosta posla.Uveče su je doveli, ali nije imao ko da je ispituje, bila su samo dva Uzbekistanca i Saša iz Uralmaša, znali su samo „Hende Hoch“ na nemačkom, i zvali su me u Grünendorf. Uglavnom, istresli su je iz torbe, pustili je da se malo divi i odmah je strpali u ćeliju i zatvorili. Do pojašnjenja. Šta, moglo bi se zapitati, ima da se sazna.

- Znači predlažeš da je pustiš?

- Da gospodine. Pusti.

Kalandadze je zamišljeno počešao svoju ranu ćelavu tačku.

- Pa, pusti me. Pa, pa, stariji poručniče.

- Kriv, druže majore. – Nisam razumeo čudnu promenu u njegovom glasu.

- Da, kažu da su vaši pastuvi već jednom juče pustili ovog Nemca. Toliko da su morali zvati bolničara da je vidi noću.

Osjetio sam akutni napad poput zubobolje.

“To je odvratna priča”, složio sam se, “samo sam obilazio postove.

- Disciplina je uništena, razumete. Sovjetski ljudi se ponašaju gore od fašista. Ne, dobro, meni samoj ne smeta da zgnječim neku frau pod sobom, i pola muževa su ubili ovdje, ali kao da su je nabili!

Nisam imao šta da kažem osim da ponovim svoj zahtev.

„Zato vas molim da je pustite, druže majore. Momci su ljuti, žedni osvete, a sada su, kako kažu, upali u nevolju. Ivanov je bio život stranke. Oni će, naravno, odgovarati, ali devojku treba poslati kući. I ubuduće takve šupke vodite u komandirsku kancelariju, a ne vuci ih u garnizonsku usnu.

- Postali ste veoma ljubazni. Muči li vas savjest?

- Nisam učestvovao u ovome.

„Općenito, ovo je prava ideja“, složio se Kalandadze, paleći cigaretu iz zarobljenog upaljača, „Hm, da.“ I obuzdajte svoje momke dok ne bude prekasno, inače će politički odjel objesiti pse na sve nas. Ovo nije prvi put da vam se ovo dešava?

„Da ga bar imam“, uzdahnula sam.

„Da, Volodja“, odmahnuo je glavom, „naši čudesni heroji su prilično razmazili nemačke devojke. Reci mi, jesu li je zaista terali da jede govna?“

- Zapravo, druže majore.

- Pitam se kako.

- Bilo bi bolje da ne znate, druže majore.

- Čak i tako. Zaista odvratna priča. Mislite li da se ova vaša Fräulein neće žaliti?

- Kome. Da, gotovo sigurno će držati jezik za zubima čak i kod kuće. Ako, naravno, jednog dana želi da se oženi.

- Mislite li da se želi udati. – Kalandadze je podigao obrve: „Eh, posle nečeg takvog, vreme je da se popneš u omču, a ne da šetaš niz prolaz!”

- Ne znam. Kaže da ima verenika u gradu.

- Verovatno neko kopile iz Hitlerove omladine?

- Kakva je sad razlika. Moji heroji su to dobili, a ne on!

Major je pomerio mastionicu.

"U redu", rekao je, stavljajući sveobuhvatnu rezoluciju na komad papira, "pošaljite svoju fraulein kući." I upozorite svoje heroje - postoji još jedna Ema poput nje i svi će odgovoriti u najvećoj mjeri. Neću da vidim da neko ima medalje na grudima i staru majku. Pročitajte im još jednom direktivu političkog odjela fronta o tretmanu civila. Neka uđu u to.

- Neće potrajati dugo za čitanje, druže majore. Čvrsti “bitte” i “danke schön”. Kao da nas Nemci tri godine nisu klali ko stoku i palili cela sela.

- Ne gunđaj, starče. Ni naši, kako se ispostavilo, nisu anđeli. Ima li pitanja.

"Nema šanse", pozdravio sam, "hoćeš li mi dozvoliti da idem?"

"Idi", mahnu rukom Kalandadze, "ne zaboravi na naš razgovor."

Odmah u štabu uhvatio sam džipove signalista.

- Duni na usnu!

Emma se tresla kao list. Zbunjena je probrbljala nešto o svojoj bolesnoj majci i mlađim sestrama.

„Mama i sestre su dobre“, rekao sam na nemačkom, „želeo bih da znam gde je tvoj otac?“ U Wehrmachtu?

Djevojka je spustila pogled.

- On. je bio doktor. Umro je. prije dva mjeseca.

Prošao sam rukom kroz njenu lanenu kosu.

- Smirite se, Fraulein. Ovo je rat. Sada idemo.

- Gde?

- Dom. Slobodna si, Emma.

Djevojka je zbunjeno trepnula trepavicama. Zatim se okrenula čuvaru.

"Možete i vi biti slobodni, naredniče", rekao sam mu. "Evo naredbe komandanta jedinice da se zatočenik pusti."

Čuvar je slegnuo ramenima i ćutke otišao, ostavljajući vrata otvorena.

„Pa, ​​sad“, prasnula sam u najljubazniji osmeh, „kako se kaže, izađi sa svojim stvarima!“

Reakcija Njemice na vijest o oslobođenju bila je čudna. Briznula je u plač.

- Warum. – jecala je baš kao kad sam je nekim čudom oteo iz kandži smrti - Warum?!.

Nemo sam gledao u njena drhtava bijela ramena, shvaćajući da je ono što je doživjela neće uskoro pustiti. Onda to nisam mogao izdržati. Na kraju krajeva, Smiješne jebene slike je trebalo da bude srećna, a ne da lije suze.

- Dobro, dobro, mlada damo. Smiri se, sve će biti u redu.

Nagnuo sam se prema njoj, zagrlio je i poljubio njeno poludjeteće lice. To je bio jedini način na koji sam mogao pokazati da joj ne želim zlo. Stojeći na prstima, odgovorila je neočekivano prekrivši moje lice grčevitim poljupcima.

- Oh, Herr oficire. Oh mein gott. Danke. Danke!!

Blagi miris gume i nečeg goreg natjerali su je da se prisjeti kroz šta je prošla prije samo nekoliko sati. Kunem se, ja, koji sam vidio mnogo krvi i sranja u ratu, odjednom sam se toliko posramio pred ovom žalobno cvilećom djevojkom da više nisam znao kako da se iskupim. Ili bolje rečeno, krivica njenih pasa, koji su se otrgli s lanca i ljutito prelili u nju svu davno nakupljenu ljubav i mržnju.

“Emma”, promrmljao sam, “Vrijeme je za tebe.” Nah house. Dom…

- Herr oficire. Herr oficire!

Ona mi je bukvalno visila o vratu, kao da se plaši da će, ako rasklopi ruke, ovamo odmah upasti gomila nasilnika sa otkopčanim pantalonama i gas maskom. Pritisnuo sam je uz sebe, fizički osjećajući svaku izbočinu njenog elastičnog mladog tijela. Glupače, još mi se zahvaljuješ. Komandant njegovih dželata. Pa, stvarno mi hvala. U trenutku kada su nam se usne spojile u dirljivom poljupcu, shvatio sam da neće odoljeti. Međutim. ne, ne sada. I svakako ne ovdje.

- Emma. – Sa mukom sam odvukao devojku od Naknada porno galerije, „Ne treba da se zadržavaš ovde.

Na moj znak, džip je ispaljen. Dobra tehnologija, saveznici znaju kako da naprave automobile. I ne samo automobili.

- Sedite, Fraulein. Bićete odvedeni svojoj majci. Loše su se ponašali prema tebi, pa evo. izvoli”, dao sam joj dvije konzerve američkog gulaša, “molim te, nemoj to više brkati sa narom.”

Čvrsto se nasmiješila.

- Danke schoen.

Razumijem da je ovo slaba kompenzacija za pretrpljene patnje. Za vaše poderane rupe i fudbal uz gutanje tečne dijareje. Ali ništa. Bar si živ. Da se nešto desilo, bilo bi šteta da bolesnoj mrmlja kako joj je umrla ćerka.

- Odvest ćeš je na ovu adresu. I tako da ne. pa, razumete. Ipak je dobila.

Narednik vozač se pridigao.

- Da, neću da sedim na istom terenu sa ovom nemačkom kučkom. Imam dvoje dece i ženu u Voronježu.

- Tako bi se svi svađali.



Upoznali smo se oko šest mjeseci kasnije. Rat se tada već odavno završio. Pored Eme, ulicom je smireno koračao mršav mladić u šeširu od filca - očigledno isti mladoženja, a sada, najverovatnije, njen muž. I sama je imala uredan okrugli trbuščić.Primetivši me, otvorila je usta i zakoračila ka meni, ali je pred pogledom svog saputnika zastala. Tako smo prošli jedno pored drugog, a da ni na koji način nismo izdali svog poznanika. Kako ironično, pomislio sam. Od nas troje, možda je samo ovaj ekscentrik u šeširu čvrsto uvjeren da Ema pod srcem nosi njegovo dijete. Ali kako će reagovati na to da će u njihovoj rezbarenoj kolevci cikati mrkli dečak kukastog nosa, poput demobilisanog vojnika Gabelijusa. Ili djevojka sa apsurdno isturenim ušima, kao narednik Didukh. Ova me pomisao toliko uzbudila da sam prasnula u smijeh dok sam hodala. Nemci su se uplašeno okrenuli, ne shvatajući šta bi hrabrog sovjetskog oficira moglo toliko da nasmeje.