Ocijeni moj ukočeni kurac

Godine 1919** upisao sam jedan od moskovskih univerziteta. Bio sam sretan do ludila, toliko novih stvari me je čekalo: novo mjesto stanovanja, nova poznanstva, Tetka porno slika (konačno odvojen od roditelja) samostalan život. Već prvog dana upoznao sam nekoliko momaka iz moje grupe, jedan od njih se zvao Aleksej, generalno, ova priča će biti o njemu, tačnije o nama.
Od običnog, besmislenog poznanstva, naša veza je brzo prerasla u čvrsto prijateljstvo. Većinu vremena provodili smo zajedno: zajedno smo išli u kafeteriju, zajedno šetali po institutu ili razgovarali o našim poslovima stojeći u hodniku studentskog doma. Svako jutro Lesha je dolazio u moju sobu da me probudi da ne prespavam na času, doručkovali smo zajedno i trčali na čas, postepeno smo se toliko navikli jedno na drugo da nismo mogli ni korak da napravimo odvojeno.
A onda je počelo da se dešava nešto potpuno nezamislivo, odjednom sam shvatila da mi je veoma važno da osetim NJEGOVO prisustvo, bilo mi je veliko zadovoljstvo da ga zagrlim ili bar samo dodirnem, makar i pod krinkom prijateljskog gesta, verovatno je osetio isto jer ni on nije propustio dodatnu priliku da me redom zagrli, ali nažalost tada smo bili premladi i nismo mogli adekvatno procijeniti situaciju, pa su sva naša osjećanja iskazivana kroz "nevino" držanje za ruke, sjedenje pored jedno drugom tokom časa, ili u vidu „nevine“ zabave kada smo se valjali po krevetu, ležeći jedno na drugom, pokušavajući da se pretvaramo da se svađamo, ali šta je dođavola ova svađa ako oboje imamo znoj u našim pantalonama u isto vreme. I jednom, sedeći na seminaru, kada je jedan od naših kolega iz razreda dao primedbu o našoj povećanoj međusobnoj pažnji, Lesha je rekao u svom srcu: pa, ja ga volim!
Ali ja, kao osoba koja se prvi put susrela sa takvom situacijom, zaključila sam da sam ga ili pogrešno čula, ili, najvjerovatnije, pogrešno shvatila. e, nisam tada mogla shvatiti da se tako nešto može dogoditi u svet. Prošlo je neko vreme i približili se letnji raspust, dobro se sećam tog dana: ujutro je sve bilo kao i obično, a popodne smo zajedno otišli da predamo udžbenike jer se semestar već završio i Lesha je morao otići popodne. Otpratio sam ga do stajališta gde su se naši putevi razišli nekoliko dugih meseci, bio sam veoma tužan što sam se rastajao, makar samo na kratko, a Leša kao da je razmišljao o istoj stvari:
- Ako hoćeš, pođi sa mnom u kraj gde žive moji rođaci, pa se vrati, ja ću ti platiti put.
- Šta, Leš, zar ti nije dovoljno da platiš za mene. Izvini, ali ne mogu, stvarno ne mogu, obećao sam tetki da ću danas u pet biti sa njom, ona će brini se, ali nije me briga, moram još da stignem, ona živi u dalekom predgrađu Moskve.
U tom razgovoru smo se rastali, Lesha je ušao u autobus, a ja sam se vratio u studentski dom. I onda me je kao grom pogodilo, odjednom sam shvatila da NJEGA više neću vidjeti, a sutra će on" nemoj mi doci ujutru Creampie ga, necemo sa njim u bife i onda necemo zajedno hodati ulicom uzivajuci u toplom ljetnom suncanom danu, pricajuci o svakojakim glupostima, sve sam ovo razumio i.Suze su mi tekle niz obraze, hodala sam i plakala, tek sad sam odjednom zaista shvatila koliko mi je potreban, tek sad sam odjednom shvatila da ga VOLIM. A onda, kada sam se vozio u Podmoskovlje, pogledao sam kroz prozor i mislio samo na njega i na sebe, nisam hteo da verujem šta se desilo, i u tom trenutku mi se učinilo da ako sada ponavljam sebi tačno hiljadu puta: Leša, volim te, onda će opet sve biti u redu, sve će biti kao pre, i uradio sam to, vozio sam se i gledao sve ove ljude, kuće, drveće koje bljeskalo ispred prozora, ponavljao sam: Lesha, volim te, Lesha, volim te mnogo. i ovo sam ponovio tacno hiljadu puta, ali. nista se nije promenilo.
Sljedećih par sedmica bila sam užasno depresivna, jedva sam se mogla natjerati da nešto pojedem i sve vrijeme sam ležala na krevetu zureći u jednu tačku na plafonu. Na sreću, postepeno, vremenom sam počela da dolazim do svog čula (pogotovo što smo raskinuli ne zauvek, već samo na par meseci), inače ću morati da ležim na ovom krevetu sve svoje letnje praznike.
Došao je 1. septembar, tog dana sam rano otrčao u institut, željno iščekujući sastanak sa Leškom. Dok smo premotavali drugih deset kilometara, hodao sam hodnikom kod našeg razreda da ga vidim izdaleka, ali je on mnogo kasnio, zazvonilo je ali Leška se nikad nije pojavio, nije se pojavio na sledećem času a ni sutradan. Nepotrebno je reći, koliko sam živaca potrošio na brige narednih dana, nisam znao šta da mislim. Kasnije sam saznao da je prešao na drugi fakultet i nekoliko puta me je preko svojih poznanika pozdravio.
Prošle su dvije godine, dvije duge godine.Za ovo vrijeme se dosta toga promijenilo, kako se kaže, puno vode je proletjelo ispod mosta, jedino što je ostala nepromijenjena je moja ljubav, nikad ga nisam uspjela zaboraviti. Jednog dana me prijatelj pozvao na žurku povodom nekog praznika, jako volim vesela društva i tako sam, naravno, rado pristala. Te večeri se okupilo mnogo ljudi, pili smo i zabavljali se i odjednom sam među svom ovom gomilom ugledala NJEGA. Prišao mi je i pozdravio kao da se ništa nije dogodilo. U početku sam bio nevjerovatno srećan, ali onda sam stao - bilo je hladnoće u njegovom pozdravu, a ni najmanjeg nagoveštaja prethodne veze. Veče je uspjelo i konačno su pripit i zadovoljni ljudi počeli da se razilaze. u njihovim sobama u potrazi za mestom za spavanje, uhvatio sam Lešku za ruku i odvukao ga u jednu od soba. Tamo sam zaključao vrata i pokušao da razjasnim situaciju:
- Leš, želim da razgovaramo o nečemu, da li ti smeta?
- Hajde, šta imaš tamo?
- Leš, da li se sećaš naše prve godine, kako je tada bilo zabavno, kako smo učili, kako smo provodili vreme zajedno?
- Da, pa šta.
- Leš, ti i ja smo bili veoma, veoma dobri prijatelji, šta se desilo?
- Ništa, šta. Nešto nije u redu?
- Da, sve je pogrešno., postao si potpuno drugačiji!
- Čini ti se, zašto si odjednom tako ljut, zašto te briga?
- Samo imam posao. Volim te.
- U kom smislu?
- Bukvalno, volim te mnogo i želim te. i ti si me nekad volio, i sam si mi tada rekao!
- Hmm, jesi li plava?
- Ne znam, jednostavno ne mogu bez tebe.
- Pitam se. da li želiš da se zajebavaš sa mnom?
Nisam odgovorila, već sam otišla da legnem na svoj krevet, ostavljajući mu slobodu da razmišlja.Nakon nekog Slatka muška slika, Lesha je nastavio:
- Znači hoćeš da me. reci mi, ako te zamolim da me popušiš, hoćeš li pristati?
.Nakon neke zabune, odgovorio sam: „Da.“ Lesha se čudno nasmiješio i rekao: “Pa, popuši”, onda mi se približio i otkopčao mušicu. Prešla sam mu rukom u prepone, opipavajući njegov nabrekli penis kroz kupaće gaćice, zatim povukla elastičnu traku njegovih gaćica i omotala mu usne oko glave, a onda ga potpuno uzela u usta. Sisala sam i pekla od sramaosjećajući se spušteno, kome je bilo dozvoljeno da popuši objektu svog obožavanja. Nakon nekog vremena, Lesha je završio, tiho je obukao pantalone i zakopčao se, lice mu nije izražavalo ništa. Pogledao me ponovo:
“Dobro si sranje, bravo”, rekao je i sarkastično se nasmiješio.
Bio sam ljut, bio sam spreman da ga jednostavno ubijem. U trenu sam kao da sam ugledao svetlost i video da to više nije moj poznati prijatelj Leška, već neki hladan, meni potpuno nepoznat. Shvatila sam da volim tog veselog, zgodnog, ljubaznog momka, a ovog jednostavno mrzim. Izašao sam na ulicu, zalupio vratima, Preuzmite besplatnu porno 3gp priču noć sam lutao parkom pokušavajući da shvatim šta se desilo, ali ništa nisam razumeo.
Nikada više nisam video Alekseja.
P.S. Gotovo cijela priča zasnovana je na stvarnim događajima i u nekom smislu se može smatrati dijelom moje autobiografije.