Među latino tinejdžerima ali

ROBERT MCCAMMON

Očekivao je nešto sasvim drugo. Nisam vidio nijednu lobanju obješenu na zidovima, ni utrošene slepe miševe, ni skupljene glave. Nije bilo staklenih posuda iznad kojih je plutao dim, na šta je zaista računao. Našao se u maloj prostoriji koja je najviše ličila na trgovinu: kvadrati zelenog linoleuma na podu, škripavi ventilator na plafonu. Trebalo bi ga podmazati, pomislio je. Ventilator će otkazati ako nije podmazan. Profesionalno se bavio grijanjem i hlađenjem, tako da je znao o čemu priča. A sada mu se vrat znojio, a na košulji ispod ruku pojavili su se tamni krugovi. „Vozio sam sedamsto milja da bih došao do prodavnice sa škripavim ventilatorom na plafonu“, pomislio je. „Bože, kakva sam ja budala!“
- Ima li pomoći. - upitao je mladi crnac koji je sjedio za pultom. Nosim sunčane naočare, kratku kosu. Sa lijevog uha visila mu je minđuša u obliku brijača.
- Ne. Samo gledam”, odgovorio je Dave Nielson. Prodavac je ponovo skrenuo pažnju na najnoviji broj “Intervjua”. Dave je hodao po policama, a srce mu je lupalo. Nikad u životu nije putovao tako daleko od kuće. Uzeo je bocu crvene, uljaste tečnosti. Na etiketi je pisalo: "Krv kralja Jovana." U blizini su bile vreće bijele zemlje. "Tlo sa groblja tetke Esther je stvarno."
"Dovraga s tim", pomisli Dave. "Ako je ovo zemlja sa groblja, onda je moj krater veličine Moby Dicka." To je, zapravo, bio problem.
Ovo mu je bio prvi put u New Orleansu. Došao sam u Louisianu po prvi put. To ga je samo obradovalo: samo žabe mogu živjeti Kalendar golih devojaka ovako vlažnoj avgustovskoj vrućini. Ali volio je Francusku četvrt.Bučni noćni klubovi, striptizete koje su se vrtele ispred ogledala u ljudskoj veličini. Čovek bi mogao da zabrlja stvari ovde ako ima nešto da radi. Ako je odlučio da se zabavi. Da je samo imao hrabrosti.
- Tražiš li nešto konkretno, brate. - upitao je mladi crnac, dižući pogled sa fotografije Kornelije Gest.
- Ne. Vidim, ništa više.
Dave je nastavio pregledavati police. "Suze ljubavi", "Groznica nade", "Sveti kamenčići ujaka Tedija", "Krema za prijateljstvo", "Prah za um".
"Turista", nasmejao se mladi crnac.
Dave je prošao pored polica s bocama i bočicama. "Gušterova žuč", "Koren znanja", "Kapi užitka". Oči nisu znale gde da gledaju, noge nisu znale kuda da idu. Police su bile rastrgane, suočio se licem u lice sa laganom mulatkinjom, u kojoj je, činilo se, teko vrlo mali dio crnačke krvi. Oči su joj podsjećale na svjetlucave bakrene novčiće.
- Šta da ti prodam. - glas me je obavio kao dim.
- Ja. ja samo.
„Turista samo posmatra, gospođice Fallon“, objasnio je mladi crnac. - Izgleda, izgleda i izgleda.
„Vidim to, Malcolme“, odgovorila je žena, ne skidajući pogled s Davea, a on se nervozno nasmiješio. - Šta te zanima. - njena crna kosa na slepoočnicama bila je prožeta sedom, a njena odeća, farmerke i šarena bluza, nisu ukazivale na to da je veštica. - Dug zivot. - Uzela je flašu sa police i protresla mu je pred licem. - Harmonija. - bokal. - Uspeh u poslu. Misterije ljubavi. - još dva mehurića.
"Uh. sakramenti ljubavi", iscijedio je. Osjetio sam kapljice znoja kako mi se kotrljaju niz obraze. - Na neki način.
- Na neki način. Šta to znači?
Dave je slegnuo ramenima. Toliko je dugo išao prema ovom trenutku, ali onda ga je hrabrost napustila. Zurio je u zeleni linoleum. Gospođica Fallon je nosila crvene Reebokse.„Ja. Voleo bih da razgovaram s tobom nasamo“, nije se usuđivao da podigne pogled na nju. - Važno je.
- Stvarno. I koliko važno?
Izvadio je novčanik. Pokazao je hrpu novčanica od pedeset dolara koja je ležala u njoj.
- Došao sam izdaleka. Iz Oklahome. Moram da razgovaram sa nekim ko zna. - nastavi, naredio je sebi. Izložite sve najbolje što možete. - Ko zna vudu.
Gospođica Fallon ga je stalno gledala, a on se osjećao kao gušter koji je upravo ispuzao ispod stijene.
„Turista želi da razgovara sa nekim ko poznaje vudu“, rekla je Malcolmu.
„Slava tebi, Gospode“, odgovorio je, ne podižući pogled sa časopisa.
„Ovo je moja biskupija“, pokazala je gospođica Fallon po policama. - Moje droge. Ako želiš da razgovaraš sa mnom, uzeću tvoj novac.
„Ali ti ne izgledaš kao. Mislim, ne izgledaš kao.” zaćutao je.
- Bradavice nosim samo na Mardi Grasu. Želite li razgovarati ili želite otići?
Bližio se kritični trenutak.
- Ovo je. delikatno pitanje. Mislim. pitanje je vrlo lično.
„Svi su oni lični“, pozvala ga je savijenim prstom. "Slijedite me", i ona je ušla u luk, odbacivši zavjesu od ljubičastih perli. Dave nije vidio nikoga poput njega otkako je slušao Hendrixa na koledžu. Za to vrijeme ispod mosta je prošlo dosta vode, svijet je postao gori, ljutiji. Pratio je gospođicu Fallon, a u tihom zvecku perli iza njega zvučala su sjećanja na one ljude koji su bili ovdje prije njega. Gospođica Falon je sjela, ne za okrugli sto krcat bočicama, teglama i kutijama tečnosti i praha, već za običnim stolom koji je mogao biti u kancelariji bankara. Na malom natpisu je pročitao: „Danas je prvi dan odmora u tvom životu.“ "Dakle", ispreplela je prste.Baš kao susjedov doktor na dogovorenom pregledu, pomisli Dave. - Šta je problem?
Otkopčao je mušicu i pokazao je.
Uslijedila je duga pauza.
Gospođica Fallon je pročistila grlo. Izvukla je fioku, izvadila nož i stavila ga na sto.
- Poslednji momak koji je to pokušao da mi uradi postao je niži. Na glavi.
- Ne. Nisam zbog toga došao. - Pocrvenio je, nagurao stvari nazad, počeo žurno da zakopčava rajsferšlus i zgrabio kožu. Napravio je grimasu i skočio da se oslobodi: nije želio izgubiti ni komadić dragocjenog mesa.
- Ti si manijak. - upitala je gospođica Fallon. - Da li uvek pokazuješ ženama svoje blago i skačeš unaokolo kao jednonogi skakavac po vrelom tiganju?
- Čekaj. Jedan minut. Molim te. Ooo.. - pokušaj je bio uspješan, domaćinstvo je očišćeno, patent zatvarač. „Izvini“, znojio se i čak se pitao da li treba da stavi tačku na ovo. Gospođica Fallon zurila je u njega svojim očima boje uglačanog bakrenog novčića. - Moj problem. znaš. Jeste li vidjeli.
"Vidjela sam mušku stvar", odgovorila je gospođica Fallon. - I šta?
Tu je došao do prekretnice svog života.
„Upravo na to mislim“, Dejv se nagnuo preko stola, gospođica Falon se naslonila na naslon stolice, koja se pomerila nekoliko centimetara unazad. - Ja. razumete. On je veoma mali!
„Vrlo mala“, ponovila je, kao da sluša idiota.
- Dobro. Želim da postane veći od mene. Big. Zaista veliko. Deset, jedanaest. Istina o Ruskinji dvanaest inča. Toliko velike da su mi se pantalone izbočile. Pokušao sam koristiti sve ove uređaje koji se reklamiraju u časopisima.
- Koji uređaji. - prekinula ga je gđa Fallon.
"Da povećam dužinu", Dave je slegnuo ramenima i ponovo duboko pocrveneo. - Čak sam i naručio jedan. Iz Los Angelesa. Znate li šta su mi poslali. Nosila sa crvenim krstom i pismom koje izražava nadu da će mojoj bolesnoj ptičici biti bolje.
"To je okrutna šala", složila se gospođa Fallon.
- Da, i koštalo me je dvadeset dolara. I ostao sam isti kakav sam bio, samo mi je novčanik postao lakši. Zato sam i došao ovde. Odlučio sam. ako bi neko to mogao, to bi bio ti.
- Mi. - Obrve gospođice Fallon su se izvile od iznenađenja.
- Da. Voodoo čarobnjaci. Čitao sam dosta o vama, vašim napitcima, čarolijama i tako dalje. Siguran sam da imate prah ili čaroliju koja će mi pomoći.
„Znala sam da će se to jednog dana dogoditi“, uzdahnula je gospođica Fallon, podižući oči prema plafonu.
- Mogu da platim. - Dave je ponovo izvukao novac. - Uštedeo sam novac. Nemaš pojma koliko mi je ovo važno.
Gospođica Fallon ga je ponovo pogledala.
- Ti si oženjen. - Odmahnuo je glavom. - Imaš li djevojku?
- Ne. Ali nadam se da ću ih imati puno. Nakon što dobijem šta želim. Vidite, ovo me je sputavalo. uvek sam se osećao kao da neću opravdati očekivanja, pa. - slegnuo je ramenima. - Čak sam prestao da izlazim Lijepa ruska supruga com devojkama.
"Onda sva nevolja dolazi odavde", kucnula se po čelu. - Nemate nikakvih problema. Samo mislite da je tamo.
- Morate stati na kraj ovome. - skoro je viknuo. - Molim te. Stvarno mi treba pomoć. Ako dobijem centimetar ili dva, vratit ću se u Oklahomu sretan čovjek.
„Marie Laveau mora da se prevrće u grobu“, odmahnula je glavom gospođica Fallon. Razmišljao sam o tome. Oči su bljesnule.- Prokletstvo, Marie Laveau, verovatno bi to sama uradila. „Klijent uvek treba da dobije ono što traži“, rekla je, i tu se u potpunosti slažem s njom.“ Gospođica Falon je uzdahnula i činilo se da je donela odluku. - Imaš li trista dolara?
“Naravno”, iznos ga je impresionirao, ali više nije sumnjao da novac neće potrošiti uzalud. „Imam ih kod sebe“, izvadio je šest pedesetih iz novčanika, ali je povukao ruku kada je gospođica Falon posegnula za novcem. - Izvini. Nisam rođen danas. Kako ću znati da mi se želja ispunila?
- U svom poslu sam doktor. Ako kažem da ćeš dobiti svoje, neka bude. Platite pola sada, a ostatak kada vidite. rezultate. Je li to tebi u redu?
„Sasvim“, kada je Dave dao novac, ruka mu je zadrhtala. - Znao sam da mi možeš pomoći.
Gospođica Fallon ga je ostavila u kancelariji i vratila se u radnju. Dave je čuo zveckanje boca koje su skidane s polica. Zatim je zamolila Malcolma da ode kod određene tetke Flavije na “gank”. Još nekoliko minuta kasnije, gospođica Fallon je provukla kolica puna flaša i vreća kroz kancelariju i nestala u maloj prostoriji koja je bila pored nje. Dave ju je čuo kako nešto sipa, melje, miješa. U nekom trenutku je zagugutala: "Ljubavni losion broj devet." Malcolm se vratio otprilike pola sata kasnije. "Sranje", čuo je Dave svoj glas kada je vidio gospođicu Fallon kako dodaje gank u napitak koji je pripremala. Dave je koračao po kancelariji. Prošao je sat vremena. Iz sobe je dopiralo nešto Bakino drvo jabuke. Zatim je dodan miris zagorenog konjskog mesa. Pastuva jaja, pomisli Dave. Odjednom su se vrata otvorila i gospođica Fallon se pojavila na vratima, sa masonskom teglom u ruci. Tegla je bila ispunjena nečim mutnim, tamnim i dimećim se.
"Pij", gurnula je limenku u Daveove ruke.
Dave je šmrcnuo i odmah požalio.
- Moj bože. - izdahnuo je, pročistivši grlo. - Šta je ovo?
Gospođica Fallon se nasmijala.
- Bolje ti je da ovo ne znaš. Možeš mi vjerovati.
Podigao je konzervu usnama. Srce mi je kucalo kao ludo. Ukočio se, uplašen.
- Jeste li sigurni da će uspjeti?
- Ako ovo sranje možemo držati u stomaku, onda ćeš sigurno postati muškarac.
Dave je ponovo prinio toplu konzervu ustima, duboko udahnuo i otpio.
Ponekad čovjek uspije pomjeriti granice svijeta smrtnika i uživati ​​u vanzemaljskom blaženstvu. Ovde je bio drugačiji slučaj. Crna tečnost je prskala po zidovima poput fontane.
- Pij. - vikala je gospođica Fallon. - Sve si platio, pa pij!
“Nisam platio da me otruju!” - odbrusio je Dave. Ali zgrabila ga je za zglob i natjerala ga da ponovo prinese masonsku teglu svojim usnama. Dave Nielson je otvorio usta, eliksir je tekao u njega poput mulja iz septičke jame. Otpio je gutljaj. Otrovne rijeke su se pojavile pred njegovim umnim okom. Na njega je dolazio miris sa dna kante za smeće. Pomislio je na crni mulj koji teče iz kanalizacione cijevi koju je otvorio vodoinstalater. Znoj mu je zamaglio oči, ali je gutao i gutao sve dok gospođica Fallon nije odložila konzervu i rekla: "Bravo. Dobio sam pola."
On je uspio i drugu. Nikada ne bih povjerovao, ali jesam. I ubrzo mu je sva ta prljavština prskala oko stomaka, teška kao trideset hiljada centi.
"Sada me slušajte", gospođica Fallon je uzela praznu masonsku teglu iz njegove ruke. Bjeloočnice su mu postale smeđe. - Potrebno je četrdeset osam sati da se odvar upije u organizam. Ako povraćate, neće biti efekta.
"O moj Bože", Dave je rukom prešao preko lica. Peklo je kao od groznice. - Šta da radim sada?
- Provest ćeš vikend u hotelskoj sobi. U ponedjeljak, tačno u devet ujutro, dolazite ovdje, bez cigareta, bez alkohola, ništa.Jedite hamburgere, mislim da ni sirove ostrige neće škoditi”, već ga je gurala prema vratima. Daveove noge su se osjećale kao da su ispunjene olovom. Provukao se pored polica.
"Vidimo se uskoro", Malcolm se veselo oprostio od njega, a Dave je izašao na suncem okupanu ulicu princa Contija.
Noć je pala iznenada, poput oštrog zvona činela. Dave je spavao kao balvan u hotelu u ulici Bourbon. Stropni ventilator nije raspršivao toplinu; samo aligatori su mogli voljeti vlagu. Mokri čaršavi obavijali su ga poput zmija. Nekoliko puta se morao osloboditi od njih. Tada je džez počeo da svira u obližnjem baru, a bubnjevi su počeli da udaraju u striptiz klubu. Dave je sjeo. Srce mi je kucalo kao ludo, lice mi je bilo sjajno od znoja.
Osećam se drugačije, pomislio je. Nešto mi se dešava. Možda je postao jači. Nije mogao tačno da prenese svoja osećanja, ali srce mu je oštrim trzajima pumpalo krv kroz vene.
Zabacio je plahtu i pogledao stvar.
Euforija je prsnula kao mjehur u gaziranoj čaši. Vidio je iste jadne škampe. Možda se nakon posjete gospođi Fallon čak i smanjila. Bože, Dave se uspaničio. Šta ako. šta ako je pomiješala čini i dala mi sredstvo da smanjim polni organ?
Ne, ne, rekao je sebi. Uhvati se, dečko. Prerano je za talasanje. Posegnuo je za ručnim satom, koji je ležao na stolu pored kreveta, i pogledao u svetleće kazaljke. Dvadeset i dvanaest minuta, samo osam sati nakon što je popio gank. Zagušljivost sobe bila je par zatvorske ćelije. Dave je ustao. Juha mi je pljusnula u stomak. Prišao je prozoru i pogledao svijetle znakove zabavnih objekata u ulici Bourbon, tražeći duž njega grešnike. Udarci bubnjeva privukli su njegovu pažnju. Crveni neon natpisa Kitts House mi je zapeo za oko. Ispod su bile gole plesačice.Dva studenta su ušla kroz vrata, tri široko nasmejana Japanca izašla su na ulicu.
Idi u krevet, naredio je sebi. Spavaj. Sačekaj ponedeljak.
Pogledao je Kitts House, nije bilo sna ni u jednom oku.
Zašto ne bi otišao tamo, pitao se. Kome će to naškoditi. Šta nije u redu ako sjedim za stolom i gledam djevojke kako plešu. Nije potrebno naručiti alkohol. Pa koga će to povrijediti?
Trebalo mu je petnaest minuta da se uvjeri u ispravnost svoje odluke. Zatim se obukao, sišao dole i uputio se u striptiz klub.
Kitts House je trebao pročišćivač zraka. Duvanski dim se kotrljao u teškim talasima, džuboks je blistao crvenim svetlima, a ulaz su naplaćivali pet dolara. Dave je pronašao sto i sjeo tako da može gledati vitku brinetu kako se savija u snopu crvenog reflektora. Koža joj je blistala od ulja. U sali je bilo dosta ljudi, iako je bilo praznih stolova. A pijani smeh i vrisak još jednom su rekli Daveu da se bliži ponoć. Tada ga je preplavila aroma cvjetnog parfema i vidio je da pored njega stoji plavuša. Njene velike, veoma čvrste grudi svojim su bradavicama uperile u njegovo lice.
"Uh. ne treba mi ništa, hvala", promrmljao je Dave.
- Dušo, imamo bar jedno piće. Da li razumiješ. - Ispuhala je mehur od žvakaće gume, a njene grimizne usne su vlažno blistale. Dave je zurio u njene grudi. Nikada nije vidio ništa slično u Oklahomi.
"Pivo", izlanuo je. Glas je zadrhtao. - Čašu piva.
“Biće pivo za tebe”, stavila je salvetu ispred njega i nasmiješila se. - Ja sam Scarlett. I ja plešem. Odmah se vraćam”, otišla je, a on ju je pratio očima. Muzika je grmjela. Duboko je udahnuo da razbistri um, ali je postao samo maglovitiji. Shvatio je da uvlači dim od dvadeset cigareta.Nakašljao se i pomislio da treba da ustane i ode, ali plavuša Scarlett se već pojavila pored njega, s čašom Millera na poslužavniku. Ponovo se nasmiješila, a ovaj osmijeh ga je prikovao za stolicu. „Evo tvog piva“, stavila je čašu na salvetu. „To je za tebe tri i po“, pružila mu je poslužavnik da stavi novac na njega. A kada je skinuo pogled s njenih grudi, upitala je. -Sviđa ti se ono što vidiš, zar ne?
- Uh. nisam htela da.
Nasmijala se i ispuhala balon. A kada je puklo, otišla je da zavede studente.
Dave je prinio čašu ustima i odmah je stavio na sto. Gospođica Falon je rekla: "Bez alkohola". Ali susret s njom već je izgledao nestvarno, iako "Kitts House" nije imao ništa zajedničko sa svijetom koji mu je bio poznat. To jest, činilo se da jedna nestvarnost istiskuje drugu. Bacio sam sto pedeset dolara u kanalizaciju, pomislio je. Plus, popio sam nešto strašno.
"Zdravo opet, zgodni", Scarlett se ponovo pojavila pored nje, sa plavom kosom, grimiznim ustima i golim grudima. - Želiš li da plešem za tebe?
- Jesi li plesala. Za mene. ja ne.
- Na stolu. Baš ovdje”, potapšala je stolnjak. - Pet dolara. Volite li muziku?
„Da, valjda“, to je sve što je rekao, dok se Scarlett već popela na sto i gledao u male crvene gaćice na kojima je izvezen natpis: „Toliko muškaraca, tako malo vremena“.
Dave nije znao kakva je to muzika. Činilo se kao rokenrol, i svidjela mu se. Scarlett je stala iznad njega, uhvatila njegov pogled i počela da koluta kukovima dok je prstima štipala bradavice. Daleko sam od Oklahome, pomislio je Dave, veoma daleko i otpio Pamela spice sex piva prije nego što se sjetio zabrane. Scarlettin ravan stomak je zadrhtao. Okrenula je svoje slasne zadnjice prema njemu.Dave je ponovo zgrabio svoje pivo i širom otvorenih očiju gledao kako Scarlett stavlja palčeve ispod elastične trake svojih gaćica i počinje ih povlačiti niz svoja uljno mrlja bedra, centimetar po inč. A kada se Scarlett okrenula prema njemu, u taktu sa muzikom, vidio je sve. Pravo ispred tebe. Sve, sve, sve.
Osjetio sam da mi nešto vibrira među nogama. Usta su mu bila suha, usne su mu formirale veliko "O". Scarlett je nastavila da koluta kukovima, nije mogao odvojiti pogled od mjesta gdje su se sreli. Vibracije između mojih nogu postajale su sve jače. Šta dođavola, pomislio je, to.
Nešto je natečeno u međunožju. Nešto jako vruće.
Dahtao je dok mu je muva počela da se diže, diže, diže.naduvavajući pantalone.
Munja je pukla. Nešto ogromno iskočilo je iz njene muhe, nastavljajući da se povećava.Scarlett je plesala i puhala mehuriće ne sluteći ništa, a stvar je već bila naslonjena na sto sa dna, bejzbol palica prekrivena ljudskom kožom. Daveove oči su se pretvorile u dvije zdjele, nije mogao izgovoriti nijednu riječ. Mala stvarčica je nastavila da raste, sa užadima vena koji su obrubili njegove strane. Scarlett je osjetila kako se sto pod njom trese, a zatim je počeo da se podiže s poda.
- Hej. - Scarlett je vrisnula. Još jedan mehur od žvakaće gume koji je ispuhala pukao je. - Šta si ti.
Stvar, potpuno izmakla kontroli, prevrnula je sto, dižući se sve više i više. Scarlett je, naravno, također pala na pod, a Dave je, uspravivši se, s užasom i čuđenjem vidio da ta stvar viri iz njegove muhe dobrih petnaest centimetara. Scarlett je skočila, bijesna i lijepa, ali onda je ugledala Daveovu mašinu. Lice joj je prebledelo, dahtala je i pala na tepih, gubeći svest.
Brineta striptizeta je vrisnula, pokazujući na Davea. Pokušao je da zgrabi tu stvar i stavi je u pantalone, ali ona se, poput kobre, migoljila s jedne strane na drugu.Novi val užasa zahvatio je Davea: osjetio je kako mu jaja naduvaju do veličine malih topovskih kugli. Neko je udario u džuboks, igla je zastrugala o ploču. U mrtvoj tišini koja je zavladala na trenutak, Dave je nastavio da se bori sa tom stvari. Narasla je još dva inča i stala visoko.
- Sveti Bože. - viknuo je promukli muški glas. - Đavo je opsedao kurvinog sina!
Ljudi su pohrlili prema vratima, prevrćući stolove i stolice.Daveova stvar, monstruozno debela, protezala se do veličine cijevi haubice. Njena težina je nagnula Davea naprijed. Barmen je otkinuo raspelo sa zida i zaronio ispod šanka, podigavši ​​ga iznad glave. Dave je, zamalo pao, uhvatio glavu stvari, privukao je na svoja prsa i istrčao u ulicu Bourbon.
Shvatio je da je tokom godina i decenija svog postojanja, ulica Burbon sve videla. Ali sumnjao je da je bilo koji od tih spektakla imao takav učinak kao on i njegova stvar: ljudi su vrištali, smijali se, vrištali, neke žene, poput Scarlett, padale su u nesvijest. Glava te stvari jedva bi stala u vojničku kacigu; njenih dvadeset dva inča izazivalo je strahopoštovanje. Redovnici Francuske četvrti su mu ustupili mesto, a jedan pijanac mu je salutirao. Pastuh upregnut u kolica za zadovoljstvo odstupi. Njegovo crijevo je izgledalo kao igračka u poređenju sa tom stvari.
Krikovi i vriskovi pratili su ga duž ulice Bourbon. Naišli su na dvije visoke žene krupnih kostiju u sjajnim haljinama. “Sveti Bože!” uzviknuo je jedan. "Gospode, ja ću sada poludjeti", odgovorio je drugi. Tek nakon što je prošao pored njih, Dave je shvatio da su to muškarci obučeni u žene. Neki ljudi sa ofarbanim belim licima i raščupanim perikama pratili su ga minut-dva, ali Dejv i dalje nije znao da li su Među latino tinejdžerima ali ili žene.Držao se za stvar, upravljajući njome kao volanom u smjeru u kojem je htio ići, i molio se Bogu da mu dopusti da se vrati u hotel prije. pa, prije.
Protrčao je pored noćnog portira, koji je otvorio usta i počeo mahnito da briše naočare. Dok se penjala uz stepenice, malena je prebrojala sve stupove ograde. Uletio je u svoju sobu, zalupio vrata i zatvorio ih.
Naslonio se na zid, teško dišući.
Stvar je počela da se smanjuje. Poput probušenog balona, ​​brzo je izblijedio, zajedno sa plavim jajima. Dvadeset dva inča je postala sedamnaest, petnaest, trinaest, jedanaest, devet, šest, četiri. tri. A onda je ova đavolja stvar ponovo visjela kao kuhani škampi, a jaja su postala mali riječni kamenčići. Srce se smirilo, krv je tekla svojim uobičajenim putevima.
Dave se nasmijao. U njegovom smijehu osjećala se jasna nota ludila: shvatio je da je eliksir gospođice Fallon sigurno djelovao. ali ako mu je penis nabujao do tako nezamislivih veličina, koja bi žena željela da se nosi s takvim čudovištem. Osjećao je vrtoglavicu. Otišao je do telefona i otvorio imenik prezimena Fallon. Saznao sam da u New Orleansu ima dosta Falona. Počeo sam zvati sve. Čovjek je spustio slušalicu čim je rekao da traži ženu iz vudu radnje. Žena ga je prekrila trospratnom prostirkom. Ispostavilo se da je posljednji Fallon bio starac koji mu je rekao da ide u pakao. Bila je cijela vječnost do zore.
Dave se istuširao hladnom vodom. Mala stvarčica je spavala, varljivo Bračno savjetovanje o seksu. Dave je legao u krevet, pokrio se čaršavima do brade, zatvorio oči i počeo brojati ovce. Ali mjesto ovaca zauzele su striptizete mokrih usana, koje su plesale po stolovima.Stvar se trznula, zbog čega se Daveu naježila kosa. Ali prisilio se da razmisli o predstojećoj reviziji i stvar se odmah smirila. Dave se prevrnuo na stomak i konačno zaspao.
Otvorio je oči. Po mraku. Buka u ulici Bourbon je utihnula, ali mu je srce kucalo poput parnog čekića. Šta ga je probudilo. Slušao je.
S ulice se začuo glasan ženski glas. Kaplji od požude i pijan.
- Hej, hoće li neko da se jeba besplatno. Ovo je zadnji put da pitam, momci. Ginger je spremna da se pokloni besplatno.
Gospode, Dejv je uspeo da razmisli i njegovo telo je počelo da se uzdiže na pulsirajućem živom dizalu.
- Gde ste pastuvi. - Ginger je vrisnula. - Izađi. Želim muškarca!
Dave se uhvatio za metalne ivice kreveta. Stvar je kidala ispod njega. Već je dostigla sedamnaest inča i nastavila da se izdužuje. Ogromna glava je posezala za vratima. A onda ga je mala stvar povukla tolikom snagom da ga je otrgla od kreveta. Protresi tu guzicu je pao na stomak. Ta stvar ga je natjerala da ustane i odvukla ga do vrata. Već je imala potpunu kontrolu nad njegovim tijelom. Dok je Dave posegnuo prema stolu da ga uhvati, ta stvar je srušila lampu s njega i nepažljivim pokretom ga pretvorila u gomilu iverja. I udarila je u kvaku na vratima, pokušavajući da je okrene.
- Izađi. - Ginger je nestrpljivo povikala. - Ako neko ima makar šest inča koje želi da zalepi.
Bože, pomisli Dave, kad bi samo znala.
Stvar je udarila u vrata. Dave nije osjetio bol, ali su vrata napukla. Dave je zgrabio stvar i pokušao je zadržati. Ali ona se oslobodila i ponovo pokucala na vrata. Ovog puta ploča je izbačena.
- Hoću da jebem. - Ginger je zavijala kao smrtno ranjena životinja.
- Ja sam ovde šef, prokletstvo. - odbrusio je Dave, zgrabio stvar i povukao je od vrata. - Ja sam vlasnik, a ti si moj deo.
Stvar se izvrnula, pocrvenjela kao od bijesa i omotala se oko Daveovog vrata.
Dave je zamišljao kakvi će naslovi biti u novinama kada se nađe njegovo tijelo. Ova vizija mu je dala snagu. Uhvatio se u koštac sa malim stvorenjem, slugom koji se pobunio protiv svog gospodara. Jada su mu pulsirala kao dva dodatna mozga. Uspio je zavući ruku između vrata i stvari. Sada je mogao da diše. Još jedan napor, i stvar mu je otpala i, van sebe od bijesa, udarila u vrata. Šarke su zaškripale i jedna je izletjela iz okvira.
- Oh, vi jadni impotenti. - bjesnila je Ginger, glas joj je oslabio, hodala je sve dalje od hotela.
Stvar je bijesno lupala po vratima. Druga šarka je popustila i vrata su pala u hodnik. Druga vrata su se otvorila i stariji muškarac i žena su pogledali. Videli su golog čoveka kako se bori sa belim pitonom na podu, povukli se u svoju sobu i počeli da pomeraju nameštaj prema vratima.
Dave je uhvatio stvar u hrvanju. Glava je bila puna krvi, vene natečene.
- Ne. - viknuo je Dave, a krupne kapljice znoja kotrljale su mu se niz lice. - Ne. Ne!
Učinilo mu se da je čuo kako stvar škripi. Počela je da se smanjuje u veličini, zajedno sa jajima. Nakon nekoliko trenutaka pretvorila se u kuhane škampe. Dave nikada u životu nije osjetio takvo olakšanje.
I htio je da ustane kada je ispred sebe ugledao par čizama. Ove čizme pripadale su noćnom portiru, koji ga je strogo pogledao.
“Ovakvo ponašanje je neprihvatljivo u našem hotelu”, rekao je on.
Noćni portir i čuvar gledali su kako se Dave oblači i pakuje svoje stvari.Morao je da plati kreditnom karticom na vratima, a deset minuta kasnije stajao je u napuštenoj ulici Bourbon, s koferom u ruci.
Sunce je izlazilo iznad New Orleansa. Nebo bez oblaka obećavalo je još jedan vrući, vlažan dan.
Sjedio je na ivičnjaku ispred radnje gospođice Fallon kada se Malcolm pojavio u pola deset.
- Prekršio si uslove, zar ne. - upitao je Malcolm. - Da. Znao sam. Nema drugog načina sa ljudima poput tebe.
Otvorio je vrata i Dave je ušao u radnju i sjeo u kut, čekajući gospođicu Fallon.
Stigla je u pola jedanaest, odjevena u roze farmerke i šarenu bluzu. Malcolm je pokazao na Davea, koji je bio sabijen u kut.
- Turista je zeznuo.
Gospođica Fallon je uzdahnula i odmahnula glavom.
- Dobro, ok, popio sam pivo. - uzviknuo je Dave čim su se vrata ureda gospođice Fallon zatvorila za njima. - Ne možete zahtevati nemoguće od čoveka. Ali tražio sam dva ili tri inča viška, a ne jardu. Dao si mi oružje kojim bi se Frankenštajn ponosio!
- Stvarno. - Prinijela je ruku ustima da sakrije osmeh.
- Ne bi trebalo da se smeješ. Ovde nema ništa smešno. Ne mogu živjeti obarajući vrata sa ovim. čudovištem. Učini me kakav sam bio. Zadržite novac za sebe, ali učinite i mene istim!
Gospođica Fallon je maknula ruku i susrela se s njegovim pogledom.
- Izvini. Ovo je nemoguće.
- Želiš li još novca. Andrea leilani gola Prokletstvo, nemam više novca. Hoćete li uzeti "Vizu". "Master Card". to je sve sto imam.
"Ne mogu vas vratiti u vaše prethodno stanje", odgovorila je gospođica Fallon. - Ne postoje čarolije ili napitci za osobu koja želi da smanji svoju malenkost.
"Oh", Dave je uzdahnuo. Posljednja nada se srušila.
„Izvini“, slegnula je ramenima. - Da ste striktno pratili moja uputstva, sve bi bilo u redu. ali.- ućutala je. Šta je drugo mogla reći?
- Ne mogu. ne mogu ovako kući. Gospode, ne. Šta ako dobijem erekciju u avionu?
Gospođica Fallon se na trenutak zamislila.
"Čekaj," podigla je slušalicu i okrenula broj. - Zdravo. Ja sam. Dođi ovamo i ponesi sve što ti treba”, spustila je slušalicu. Oči su veselo zaiskrile.
- Ko je ovo. Koga si zvao?
- Tetka Flavija. Ona se sprema na gank. "Deo napitka koji ste popili", gđica Falon bubnjala je prstima po stolu. - Želite da se vaša mala stvarčica vrati na prethodnu veličinu, zar ne?
- Da. Spreman sam na sve. Kunem ti se Bogom!
Gospođica Fallon se nagnula prema njemu.
-Hoćeš li nam dozvoliti da eksperimentišemo sa tobom?
- Poex. - reč mi je zapela u grlu. - Kako je to?
- Ništa bolno. Hajde da probamo jedan eliksir, pa drugi. Trebaće vam želudac gvožđa, ali možda ćemo naći lek. Sa vremenom.
- Sa vremenom. - Dave je bio prestravljen. - I koliko će vam vremena trebati7
„Mesec dana“, obrisala je trunke prašine sa stola. - Možda dva. Maksimalno tri.
Tri mjeseca, pomislio je. Pijte mulj iz septičke jame tri mjeseca.
"Ne više od četiri", dodala je gospođica Fallon.
Dave se zaljuljao.
- Tetka Flavija ima slobodnu spavaću sobu. Vidim da već imaš svoje stvari”, pogledala je u kofer. - Ako želiš, možeš da živiš sa njom. To će vas koštati oko sto dolara sedmično.
Dejv je pokušao nešto da kaže, ali mu se s usana oteo neartikulisano piskanje.
Stigla je tetka Flavija, noseći kofer. Također svijetli mulat, s očima bakrene boje, u širokom crveno-zlatnom kaftanu. Lice je ličilo na smežuranu bundevu. Uši su bile ukrašene naušnicama u obliku mišje lobanje.
"On je zgodan", tetka Flavija se nasmiješila Daveu, bljesnuvši zlatnim zubom. Stavila je kofer na sto gospođice Fallon i otvorila poklopac.Unutra su bile bočice s tamnim tekućinama, korijenjem, kutijama praha i vrećom zemlje sa groblja tetke Esther. - Doneo kompletan set. Kada počinjemo?
"Čim vaš novi stanar bude spreman", odgovorila je gospođica Fallon. Dave je postao zelen. - Oh, zaboravio sam da ti kažem, moja tetka Flavija je udovica. I uvek je volela velike muškarce. Nadam se da razumete šta mislim.
A kada je tetka Flavija počela da vadi tegle i kutije iz svog kofera, Dejv je primetio da ispod kaftana, u nivou međunožja, nešto zaleprša. Nešto. veoma veliko.
"O moj Bože", šapnuo je Dave.
„Kao što sam rekla“, nasmešila se gospođica Falon, „verujem da klijent uvek treba da dobije ono što traži.
Tetka Flavija je prelila tečnost iz jedne boce u drugu i dodala prah koji je mirisao na mrtvog šišmiša. Smjesa je počela da grglja i dimi se.
"On je najslađi od svih", okrenula se tetka Flavija ka gospođici Falon. - Šteta što je mršav, ali glavna stvar je veličina stvari, zar ne. - Nasmijala se i pomaknula lakat u Daveovu stranu.
Pogledao je natpis na stolu gospođice Fallon. Sa natpisom: "Danas je prvi dan odmora u vašem životu."
"Za dug život", tetka Flavija mu je pružila flašu. Nešto je trljalo o unutrašnjost kaftana.
Dave je uzeo bocu, kiselo se nasmiješio i osjetio kako se stvar trzala i počela nadimati.


Preveo s engleskog Victor Weber

ROBERT R. MCCAMMON
THE THANG