Cassie gole slike

Ova priča se dogodila mojoj prijateljici koja se zove ROMAshka.

Dala mi je svesku koju ćete čitati nedugo prije nego što se preselila u drugu zemlju.

Jesen je veoma hladna, vetar duva takvom snagom da diže mokro i prljavo lišće sa zemlje. Kiša, fina, gadna kiša. Prazne uličice. Sam sam. Nemam ništa - nemam prijatelja, nemam devojke, ništa. Sjedim i nemam kuda. Gde ja živim je prazno i ​​veoma tužno. Sjedim sa glavom pritisnutom na koljena, pokušavajući dahom nekako zagrijem ruke. Podižem glavu, pogledam izbliza i vidim da tamo negde, u daljini, sedi devojka. Po mom mišljenju ona je veoma lepa. Tamna kosa joj leži na ramenima, ali su joj Baka jebe dječaka nekako prazne i tužne. Ponovo sam spustio glavu. Hladno mi je i usamljeno kao nikad prije. Ne znam koliko je vremena prošlo, vjerovatno dva sata, možda više, možda manje. Odjednom osetim nečiji dodir. Jedva mogu da podignem glavu. Vidim da je ona djevojka koja je sjedila u istoj uličici.

- Zdravo, mogu li da sednem pored tebe?

„Da, naravno, nemam ništa protiv“, odgovaram jedva čujno.

– Zašto sediš ovde po ovako hladnom vremenu?

- Nemam gde da idem.

- Kako se zoves?

„Saša“, odgovaram.

- Ja sam Natasha.

- Jako lijepo.

- Ja također.

Razgovarali smo vjerovatno pola sata. A onda Nataša kaže.

- Dođi kod mene, ja živim nedaleko odavde.

- Ne, kažem, ne mogu.

A onda je dotakla moju toplom rukom. Bio sam malo zatečen njenim ponašanjem. Pokušao sam čak i maknuti ruku, ali bezuspješno.

„Idemo“, rekla je i povela me.

Zaista je živjela vrlo blizu. Ušli smo u jedan od ulaza petospratnice. U zgradi nije bilo lifta pa smo hodali.Zaustavio sam se kod baterije, izvadio ruke iz džepova i pogledao kroz prozor. Tamo, ispred prozora, bilo je isto tako hladno, odvratno i lagano kišilo. Nataša je stala i pogledala me.

- Šetaš?

- Nataša, ne mogu.

- I šta se desilo?

“Jednostavno ne mogu, znaš?” Zato što me čak i ne poznaješ.

Prišla mi je, uhvatila me za ruku i povela. Popeli smo se na treći sprat. Izvadila je ključ iz torbice, otvorila vrata i ušla u stan; iz stana je izašao topao vazduh i prijatan miris. Ali ja sam ostao stajati na pragu.

- Pa ti si kao dete, nemoj da stojiš na pragu, uđi.

Ušao sam u stan i zatvorio vrata za sobom. Tada mi se neopaženo prišunjalo malo bijelo pahuljasto Freeteen porn pics. Bilo je to perzijsko mače plavih očiju. Dok sam se izuvao, Nataša je otišla u kuhinju i stavila kafu da skuva.

„Sema, idi jedi“, pozvala je mače, hoćeš li da jedeš. Pitala me je.

- Ne, hvala, nisam gladan.

Ušao sam u kuhinju, naslonio se laktovima na dovratnik i pogledao Natašu.

- Za što. Pitao sam.

- Zašto. ponovo je upitala Nataša.

- Zašto si me pozvao kod sebe?

„Samo sam htela da te upoznam i razgovaramo, ali zar to nije moguće?”

- Ne, zašto, moguće je.

Nasmejao sam se.

„Idemo u sobu“, rekla je Nataša.

Ušli smo u sobu, tamo je bilo jako ugodno. Tapacirani namještaj, mali stakleni sto, mali šank. Sjeo sam u stolicu. Osjetio se prijatan miris svježe skuvane kafe. Nataša je otišla u kuhinju. Ustao sam sa stolice i počeo da gledam fotografije koje su bile na zidu. Minut kasnije Nataša se vratila. Video sam veoma lepu fotografiju, prepoznao sam Natašu na njoj, sa njom je bila još jedna devojka.Na fotografiji je Nataša imala veoma srećne oči i prelep osmeh.

- Ko je ovo. Izašlo je iz mojih usta.

„Duga je to priča“, odgovorila je.

Natasha je uključila TV.

“Dođi ovamo”, rekla mi je, uskoro će kafa biti potpuno hladna.

Sjeo sam na sofu. Tada se pojavio Sjoma, to malo bijelo i pahuljasto mače. Sjeo mi je u krilo i predeo.

„On ne voli goste“, rekla je Nataša, ali očigledno si mu se zaista svidela.

Slučajno smo sreli Natašin pogled, a ona se slatko nasmešila. Ovaj pogled mi se činio nekako čudnim, ali u isto vreme i bolno poznatim, ali nisam obraćao mnogo pažnje na njega. Natasha je isključila TV i uključila stereo. Počela je da svira tiha, spora muzika. Počeli smo da pričamo. Mačić mi je još uvijek sjedio u krilu i slatko prede. Tiho sam pomilovala njegovo pahuljasto krzno.

A onda sam odlučio da pitam.

- Nataša, pričaj mi o sebi.

– Želiš li znati više o meni. - upitala je smiješeći se.

- Pa. počeo sam da kažem.

– Ovo je moja bivša devojka, jesi li siguran da želiš da znaš?

- Da.

“Ona i ja smo živjeli zajedno jako dugo. Imali smo sve. Mnogo sam je voleo, a i nju, imali smo sve, ljubav, iskrenu ljubav, sreću, verovatno nećete razumeti.

- Ne, zašto ne, sve razumem.

Zastala je na trenutak u svojoj priči, pogledala me, slatko se nasmiješila i nastavila. Natasha mi je sve rekla.

“A sada. još ne mogu je potpuno zaboraviti.”

- Zašto ste raskinuli?

– Upoznala je nekog drugog, i jednog dana je došla kod mene i sve mi ispričala, rekla je da je upoznala drugu devojku, rekla mi je da me je prevarila, bila je direktna i uvek je pričala kako jeste, samo je to rekla nije me više htela treba mi, tražio sam da je zaboraviš i to je to, ali ne mogu, znaš. Ne mogu!

- Razumem, oprosti mi.

- Oprostiti za šta?

- Pa, zbog činjenice da si morao da se setiš.

– Ništa, sve je u redu, često se setim šta se desilo.

Ispričao sam i Nataši svoju priču. Naše priče su bile vrlo slične. Vrijeme je proletjelo.

– Može li se ovdje pušiti. Pitao sam.

- Da, idemo u kuhinju.

- Ali da li pušite?

„Vrlo retko“, odgovorila mi je Nataša.

Uzeo sam mače i otišli smo u kuhinju.

„Ne podnosi miris pušenja“, rekla Kao moj seks Nataša sa osmehom, uzela mače i odnela Porno tube Teen Claw foot u sobu.

Izvukao sam stolicu i sjeo. Nataša se vratila u kuhinju, sela preko puta mene i pažljivo me pogledala.

- Nešto nije u redu. Nasmejao sam se.

- Ne, sve je u redu, samo malo ličiš na moju bivšu devojku, verovatno su ti crte lica malo slične, imaš iste oči kao njene.

„Pa, ​​poređenja su počela“, pomislio sam u sebi.

Popušio sam i vratili smo se u sobu. Mačić je slatko spavao na sofi, sklupčan u klupko. Popio sam kafu i otišao do prozora. Napolju je već bio mrak, iako nije bilo mnogo vremena.

- Moram ići.

Nataša mi je prišla i stavila ruke na Graduation struk i pritisnula cijelim tijelom uz mene.

„Ne idi, ostani“, šapnula je.

- Ne mogu, moram da idem.

Okrenuo sam se prema njoj, pogledao je u oči i vidio tugu u njima.

„Ne želim da odeš“, rekla je Nataša jedva čujno.

"Ali ne mogu ostati."

- Može. Uostalom, niko te ne čeka tamo gde ideš, sama si rekla.

- Pa da, niko ne čeka.

Nataša se ponovo pritisnula uz mene, položivši glavu na moje rame i teško uzdahnula. Nežno sam je zagrlio i počela je da plače.

- Pa, šta se desilo Nataša?

Osjetio sam kako mi njena vrela suza pada na ruku. A onda sam osetio njen poljubac. Poljubila me je u vrat. Ovaj poljubac je bio tako vruć i sladak da je počeo da me oduvava. Pogledala me je i poljubila u usne. Ne sećam se kada me je neko tako nežno i slatko poljubio. Nisam mogao da se suzdržim i odgovorio sam joj na isti način. Spojili smo se sa njom u slatkom poljupcu.

- Bože, šta ja to radim!. – pomislio sam u sebi.

Istovremeno sam se u tom trenutku osećao veoma zadovoljno. Osećao sam se dobro sa njom. Zaista se ne sećam kada me je neko tako nežno zagrlio i poljubio.

- Reci da nećeš otići. Samo ne želim da budem sama. Umoran sam od biti sam. Samo mi treba neko da bude sa mnom. Želim biti s tobom.

- Ja također…

Nataša se slatko nasmešila i ponovo me poljubila. Vrijeme je proletjelo, a već je bilo kasno da se negdje idem, a niko me nije čekao, samo skoro prazan stan i samoća. Bilo je skoro 12 uveče.

– Ostaviću te u dnevnoj sobi, nadam se da nemaš ništa protiv?

„Naravno da nemam ništa protiv“, odgovorio sam osmehujući se.

„Kupatilo je odmah niz hodnik“, rekla je Nataša.

Izložila je sofu, uzela mače u naručje, poljubila me i otišla u svoju spavaću sobu.

Izlazeći iz kupatila i prolazeći pored Natašine sobe, video sam da svetlo više ne gori, vrata sobe su bila malo otvorena.

„Verovatno već spava“, pomislio sam i, srušivši se na sofu, otišao u krevet.

Ali nisam mogao da spavam, u glavi su mi bile različite misli.Počeo sam da shvatam da mi se Nataša sve više sviđa. Bilo je nečeg izuzetnog u njoj, nečeg privlačnog. Ležao sam i gledao kroz prozor. Tamo, ispred prozora bila je hladnoća, mrak i usamljeni mjesec. Toliko sam bila izgubljena u svojim mislima da nisam ni primijetila lagani dodir. Bila je to Natasha.

„Hladno mi je“, prošaputala je, smrznula sam se.

Pritisnula Seksi guzica učiteljica uz mene i nježnom rukom prešla preko mog stomaka od čega sam se čak naježio. Poljubila me je u usne, dodirivala je moje telo rukama, toplim i nežnim rukama, dodirivala moje lice rukama i, naginjući se, šapnula mi na uvo.

- Sviđaš mi se. Toliko mi se sviđaš, samo me izluđuješ.

“I ti meni se sviđaš.” prošaptala sam.

- Poljubi me molim te!

Spojili smo se sa njom dugim i slatkim poljupcem. Nisam više mogao da se suzdržavam, ruke su mi prestale da me slušaju, počeo sam rukama da milujem njeno telo. Disanje je postalo često i vruće. Samo sam gubio glavu pred očima. Milovali smo jedno drugo, potpuno se prepustila mojim rukama.

„Želim da budem tvoja“, prošaputala je jedva čujno, gušeći se od uzbuđenja. Želim da osetim tebe, tvoje telo, tvoju toplinu, tvoja milovanja, tvoju nežnost, tvoj jezik. Želim te!

Potpuno sam izgubio glavu od njenih reči, milovao sam njeno lepo telo, milovao je svojim nežnim rukama, svojim vrelim jezikom, svojim prstima. Nikada se nisam ni sa kim osećao tako dobro kao sa njom ove prelepe noći. Želeo sam da ova noć traje večno, želeo sam da se ova noć nikada ne završi. Samo sam htela da zaustavim vreme. Bila je to najljepša noć u mom životu i promijenila je sve.Ponovo sam naučio šta znači voleti i biti voljen. Proveli smo dosta vremena zajedno, bilo nam je super. Zajedno smo se smijali i radovali, zajedno smo bili tužni, savršeno smo se razumjeli.

Tako su prošle dvije godine.

Odjednom sam počeo da primećujem da je Nataša počela da se hladi prema meni i da je kasno dolazila sa posla. Više nije bila nježna kao prije. A najgore je što je počela da dolazi kući pijana. I jednog dana sam je čekao do ponoći, i bez čekanja sam se obukao i otišao u Ebanovine shemale grudi koji se nalazio dva bloka od naše kuće. Napolju je bila jesen, hladna kao dan kada smo se sreli. Kišila je ista ta mala kiša, bio je isti hladan vetar, koji mi je vraćao ona sećanja kada sam bila sama, kada sam nikome bila potrebna. Bilo mi je nelagodno, na duši mi je bilo teško. Osjećao sam da će se nešto dogoditi. Došao sam u taj klub, ušao, bilo je puno ljudi i sve su bile djevojke.

- Hej ljepotice, hoćeš li piće. Pitala me je plavuša u prolazu.

„Ne, hvala“, odgovorio sam.

Ušao sam u zadnji deo hodnika, mlade devojke su plesale, zabavljale se, svirala je glasna klupska muzika, bilo je jako bučno, u daljini sam video bar, mladi barmen koji je stajao iza pulta je jednostavno bio virtuoz u svom posao, spretno sipajući alkoholna pića u čaše, a da nije prolila ni jednu kap, znao je svoj posao. A onda sam vidio Natašu, sjedila je za stolom i veselo se smijala, jako se zabavljala. S njom je bila neka djevojka. Ta djevojka je imala istu kratku frizuru kao i ja, istu tamnu kosu. Stajao sam i posmatrao ih dugo. Videvši me, Nataša mi nije ni prišla, nastavila je da se zabavlja na isti način.Iako nisam pio, ipak sam otišao i seo pored šanka. Naručio sam čašu vina. Djevojka koja me je na ulazu ponudila pićem sjela je do mene. Počela je da priča sa mnom, ali ja je prvo nisam čuo, odnosno nisam je hteo uopšte da slušam, ali onda smo razmenili nekoliko reči. Nakon nekog vremena, Natasha je prišla do mene.

– Jeste li došli da se zabavite. Upitala je sa smiješkom.

- Ne, ja sam iza tebe. Idemo kući!

"Ne idem nigde. idi ako želiš, ali ja ću ostati ovde."

Bila je pijana.

- Ko je ovo. Pitao sam.

- Ovo. Zar se ne sećaš?

I u tom trenutku ta djevojka je pogledala u našem pravcu i ja sam sve shvatio. Osetila sam mnogo bola.

-Jesi li joj se vratio?

„Da“, odgovorila je Nataša, pa.

Ustala je i mahnula mi rukom dok je odlazila.

Popio sam vino i polako krenuo prema izlazu. Hodao sam ulicom, smočio se na hladnoj kiši, a suze su mi se kotrljale niz obraze pomešane sa kišom. Ponovo sam osetio prazninu u duši, bol u srcu. Samo sam htela da umrem. Nisam želeo da živim bez nje. Bila mi je potrebna kao što mi je trebao vazduh. Stigao sam do kuće, popeo se na treći sprat, jedva ubacio ključ u vrata i ušao u stan. Ali to je bio zadnji put da sam bio ovdje. Pokupila sam sve svoje stvari, kojih nije bilo mnogo, pogledala u dnevnu sobu, svi prijatni trenuci su mi pali na pamet, vreme koje smo proveli zajedno. Onda je pritrčao Sjoma, nije više bio tako mali, ali je bio isto tako ljubazan i lepršav.

- Pa, je li Syom gladan. Idemo, ja ću te nahraniti, inače se domaćica neće brzo vratiti.

Nahranio sam Sjomku, još jednom pogledao po sobama i kuhinji, otišao.

Prošla su 2 mjeseca.

Ostale su mi samo fotografije i sjećanja. Samo topla sjećanja na nju.Otprilike jedinu koju sam zaista voleo. Koje nikada neću zaboraviti i nikada neću prestati voljeti. Bez obzira na sve, i dalje je volim. Ponovo sam počeo da živim u svom jednosobnom stanu, koji sam nasledio od oca. Navikla sam na tu samoću. Za prazne zidove. Osim toga, opet sam sama, da me niko ne treba. Od dana kada sam video Natašu sa njenim bivšim, počeo sam da pijem. Jako sam pio jer je smisao mog života izgubljen. Napio sam se samo zato što sam hteo da zaglušim bol u duši, u srcu, koji mi je naneo. Jednog dana, kasno uveče, neko je pokucao na vrata, ali pošto sam bio pijan, prvo sam pomislio da je to samo iluzija. Buggy je, rekao sam naglas. Ali ne, kucanje na vratima se ponovilo. Jedva sam stigao do vrata i petljao po bravi još 10 minuta. Pošto sam se pozabavio bravom, otvorio sam vrata i, bez obzira ko je došao, ušao u sobu.

„Samo ne zaboravi da zatvoriš vrata“, promrmljala sam jedva čujno.

Srušio sam se na staru sofu i okrenuo se, zatvorivši oči.

"Nećeš me ni pozvati u sobu?"

„Uđi“, promrmljala sam, jedva uspevajući da izgovorim reč.

- Koliko dugo piješ?

- Koga briga…

A onda je nešto škljocnulo u meni. Bojala sam se otvoriti oči. Glas je bio bolno poznat. Sve se pomešalo u mojoj glavi.

- Ne. ovo ne može biti, sve su to gluposti.

Sjela je pored njega na sofu.

- Sash.

- Šta?

- Žao mi je!

Ležao sam ne okrećući se prema njoj.

-Šta si htela?

- Hteo sam da razgovaram sa tobom. Molim vas okrenite se.

- O čemu da pričamo?

Rukom mi je dodirnula kosu.

- Nedostajao si mi…

- Šta kažeš?

– Istina je Sash, stvarno si mi nedostajao sve ovo vrijeme. Još uvijek te volim!

- Šta je sa njom, tvojom bivšom. Šta sve. Prvo je mahnula rukom na mene, a onda se sjetila. Odjednom ste se sjetili mene?

„Ne mogu da živim bez tebe, oprosti mi, molim te, mnogo sam razmišljao, jako mi je žao zbog onoga što sam uradio, veruj mi, pitam te.”

Konačno sam skupio hrabrost i snagu i okrenuo se prema njoj. I u njenim očima sam vidio 3 nedelje trudnoće grčevi bol, istu tugu i tugu kao na dan kada smo se sreli. Suze su joj se pojavile u očima.

– Sash, oprosti mi. a ona je već stvarno plakala. I opet joj je vrela suza skotrljala s obraza i pala na moju ruku.

- Nataša, stani, nemoj, znaš da ja ne mogu da podnesem kad neko plače, stani, molim te.

- Oprosti mi Sašenko, preklinjem te, ne mogu bez tebe, znaš, ne mogu, volim te, trebaš mi, voljena. Nikad te Porno za studente neću ostaviti!

Vrati mi se molim te, ne ostavljaj me. Jednostavno ne mogu živjeti bez tebe. Ne treba mi niko osim tebe, razumes, niko!!. Volim samo tebe!!. Samo ti!!. Sash.

Sjela je na sofu, pokrila lice rukama i plakala. Čučnuo sam ispred nje, stavio joj ruke na kolena i jedva prošaptao.

– Nataša. ja te još volim. Ludo si mi nedostajao, nedostajao si mi tvoja toplina, tvoji poljupci, tvoja naklonost.

Pogledala me je suzama i dodirnula mi lice rukama. Obrisao sam joj suze sa obraza. Gledala me je istim očima pune ljubavi. I u njima sam vidio Mačka sa spekulumom što sam htio vidjeti. U njima sam vidio da sam joj još uvijek potreban, da joj nedostajem, moja ljubav, moja naklonost, moja toplina, moja briga.

“Nedostajao si Syoma”, rekla je i nasmiješila se kroz suze.

Opet sam video njen slatki osmeh, video sam onaj dragi osmeh.

- Nataša.

- Da…

- Volim te!!!

- Volim i ja tebe!!!

„Dođi k meni, dušo“, šapnula sam jedva čujno.

Poljubio sam je tako slatko, nežno i nežno kao tada, prvi put. Opet sam osetio toplinu njenih usana, njenih slatkih usana.

- Sash. idemo kuci.

- Idemo, dušo.

Nežno me je zagrlila i ponovo poljubila!

- Ludo te volim Saša.

Napolju je bio novembar, hladno. bilo je snijega. dok smo hodali, promrzla sam se do kostiju. I tako opet idemo na treći sprat. Poznata vrata. I baš kao i prvog dana kada smo se upoznali, Nataša je otvorila vrata i ušla u stan. Ja sam opet ostala na pragu, Nataša me nežno uhvatila za ruku i bez reči uvela u stan.

- Kod kuće si, Sash. pa, kako si prvi put. i smijali smo se.

Onda je Sjomka dotrčala.

- I odrastao je. postao još lepršaviji.

- Jesi li se smrznuo. upitala je Nataša.

- Malo…

- Pa. vidim kako malo))

Nataša je otišla u kuhinju i odmah stavila kafu. Ušao sam u dnevnu sobu, sve je bilo isto, samo se jedna stvar promijenila. Umesto fotografije na kojoj je Nataša sa bivšom devojkom, sada je bila zajednička fotografija mene, Nataše i male Sjome. Nasmiješila sam se i otišla u kuhinju. Nataša se spremala da jede, sada me više nije pitala da li ću jesti ili ne. Kao i onog dana kada smo se upoznali, laktovima sam se naslonio na okvir vrata.

- Nataša.

- Da, mače.

– Znaš li da te ludo volim?!?

Poljubila me je slatko slatko, isto tako slatko kao i prvi put.

– I ja tebe volim Saša!!!

Sjomka se vrtio oko mojih nogu i glasno predeo, kao da je hteo nešto da mi kaže.

– Zaista ste nam mnogo nedostajali!!!

– I ti si meni mnogo nedostajala!!. Volim te ludo, i tebe i Semočku!

I živjeli su sretno do kraja života, u ljubavi i slozi!!