Bijele haljine za djevojčice cvijeća

Zelja da napisem ovu pricu je nacin da se progovori.barem ovde.Uostalom,kako mozes nekom reci da si moja srodna dusa,deo mene.ti si devojka sa najlepsim imenom i oci. Zaljubila sam se, zaista, kao luda. Sve pesme su bile za tebe, sva moja neznost i briga koja ti nije bila potrebna.

Dok zaspim, grlim jastuk, mentalno šapućem tvoje ime, ali ne mogu dugo da zaspim.Ležim i sanjam. Neočekivano, osećam toplinu otpozadi, tako je nežno i prijatno. Osecam ravnomerno disanje na vratu i vrelu ruku na stomaku Dosla si Ljubazna,zeljena,nezna.draga Hocu da se rastvorim u tebi do poslednje kapi dodirujem tvoj dlan,pritisnem te da mene jos steze.Ali plasim se da se okrenem.Cekam da se poljubis.Ti se ljubis.jedva.Ne mogu Off loading ono što američki tinejdžeri izdrzim,okrenem se zatvorenih ociju i pokusavam da uhvatim tvoje usne u mraku.U tom trenutku sam se izgubio.Nema reci kojima bi se opisala ovakva senzacija,jednostavno ih nema.Toliko sam htela da te zagrlim da bi u stvarnosti bilo kobno za tebe.Cele noci sam stisnuo te u zagrljaju, plašeći se gubitka, čvrsto sam držao ruku, ispreplićući naše prste, ne prestajući da ljubim tanke usne laganim poljupcima, svaki madež na licu, najslađi nosić, spuštam se uz vrat i zarivam nos u crnoj gustoj kosi uživajući u mirisu voljene.Jesi li stvarno blizu.

Ujutro se probudim.Imam osmeh na celo lice,preplavljena sam emocijama,misli su naravno o tebi.Kako hocu da kazem "hvala na snu ljubavi moja."Uzmem telefon i ne razmišljajući ni o čemu, samo pišem srcem: „Dobro jutro, moj voljeni mali đavole. Min sine yarataman.“ Ti si moj Tatar, zadnja rečenica na tvom jeziku je trebala zvučati kao „Volim te.“ Poslao sam to.mada kasnije sam mislio da bi bilo bolje da mi odseku ruke.Otisao sam na ICQ,video sam te tamo,opet sam hteo da ispalim jos jednu neznost.Ali si me prestigao:

- Zdravo, nije trebalo da pišete na tatarskom. Ako ne znate kako da napišete kako treba.

Takve su me riječi vratile na zemlju i ujedno me na neko vrijeme nekako nokautirale. Nekoliko minuta nisam znala šta da odgovorim.

-Zašto ne znam, našla sam na netu, zar ne?

-I šta to znači?

„Ti si Tatar, trebalo bi da znaš bolje“, odgovorio sam, iako mi je raspoloženje palo nigde.

- Uopšte ne znam šta si napisao.

-pa, u teoriji, trebalo je da zvuči kao "volim te"

"Min sine yaratam, ali ne Min sine yarataman", objasnili ste.

-Hvala, sad ću znati.

Nisam više htela ništa da kažem i bilo je jasno da vas moja poruka nije impresionirala.

-Zašto si odjednom odlučio da napišeš SMS?

- Ne znam. Probudio sam se u dobrom raspoloženju i hteo sam da se i ti ujutru nasmeješ.

- Definitivno se neću smješkati sa SMS-a, ili barem u zavisnosti od koga je.

Zašto?Ko je tražio od mene da pišem?U tom trenutku sam se grdio ne obazirući se na dalji dijalog.Naravno "pa ili zavisi od koga".jasno je na koga si mislio. napisano da si ovde, nazvao bih je.

„Da, već razumem“, odgovaram kao da me nije briga, ali unutra vlada oluja neshvatljivih emocija.

Kasnije sam joj napisao:

-Verovatno je vredno obrisati svoj broj, inače biste mogli da pošaljete nešto glupo.

„Pretpostavljam da je to sve što si rekao.”

To je sve.Bolna stvarnost i slatki snovi su sve sto imam.Sve mogu da zamislim za sebe,a ti me vratis iz sveta iluzija.Gubi me zasto smo se upoznali.Uostalom kazu da nista je slučajno.Možda,ali ne u našem slučaju.Da mali đavo, ti si ponosan i nikad neću saznati za tvoja prava osećanja.A najgore je što nikad neću videti tvoje prelepe oči.Da znaš za moja osećanjati bi poludeo. ali ja živim s tim, svaki dan.



Završava se tromjesečje i školska godina, 10. razred, iz svih predmeta smo dobili najmanje petice, iz nekih čak pet, ali iz geografije smo dobili čistu peticu. Nakon škole, Svetlana je otišla u učionicu geografije u nadi da će nagovoriti učiteljicu Nadeždu Pavlovnu da joj se sažali i da je dobije C ocjenu. Pokucala je i pogledala na vrata; Nadežda Pavlovna je sedela i proveravala svoje sveske.

- Uđi, jesi li htela nešto. - pitala je Svetu.

„Htela sam da pričamo“, počela je devojčica, ušla u učionicu i počela dugo i monotono da kuka o tome da nema vremena da pripremi zadaću, da je izostala sa nastave sa dobrim razlogom i da će njeni roditelji ubij je za ovu lošu ocjenu.

Ali učiteljica nije bila prožeta simpatijama prema njoj i nakratko ju je prekinula - trebala je ranije misliti.

Svelana je počela da plače: zar se zaista ništa ne može učiniti?

„Ne., pa, postoji jedna opcija, usluga za uslugu“, rekla je Nadežda Pavlovna.

- Šta treba učiniti. - odlučno je upitala devojka.

- Uglavnom, zadovoljićeš me, kao što žena radi ženi.

- Ne razumijem.

- Miluj me jezikom između mojih nogu.

„Šta to govoriš?“ Svetlana je planula i istrčala iz razreda, ali je, prošavši pola hodnika, počela da usporava, pred očima joj se pojavilo očevo ljutito lice i ona se uplašila, stajala je neko vreme i otišao nazad. Učiteljica je također sjedila za stolom i provjeravala sveske.

Sveta je polako prišla stolu i pitala: šta da radim. Suze su joj Boja devojke sa naslovnice pojavile u očima.

„Prvo se smiri“, rekla je Nadežda Pavlovna s više ljubavi, „i ustala od stola. Bila je to žena od 30 godina, dobre figure i velikih grudi, nosila je sako, suknju tik iznad koljena i crne štikle.

„Nemoj da plačeš“, rekla je smireno, „i zagrlila svet kao majka, „nema ništa strašno u tome, svideće ti se i tebi“.

"Smirio sam se, šta da radim?", upitao je deseti razred.

- Zaključaj vrata.

Sveta je zatvorila.

- Sada me skini, počni odozgo.

Sveta je razvukla dugmad na sakou, skinula je, ispod nje je bila impresivna dojka, uvučena belim grudnjakom, devojka ju je s mukom razvukla - kopča joj je izletela iz prstiju - tako je čvrsto stegnuta. Grudnjak je odleteo i Sveta je ugledala ogromne grudi, istovremeno napuhane sa izbočenim bradavicama, ovako nešto devojka nikada nije videla lično. Sada je prešla na suknju, razvukla je i počela da je spušta nadole - jer gore, ne bi prošla kroz grudi. Ispostavilo se da ispod suknje nema gaćica. Na stidnom dijelu bilo je dosta dlaka, vidjelo se da se učiteljica tu dugo nije brijala.

Nadežda Pavlovna imala je odličnu figuru, tanak struk, sočnu zadnjicu i naravno grudi. Učiteljica je prišla stolu, sjela na njega i raširila noge.

- Hajde, čega se bojiš?

Sveta je oklijevajući kleknula i zagledala se u učiteljevo međunožje.

Mala, ali prilično gusta dlaka rasla je oko usana.

“Mogli bismo se obrijati”, rekla je djevojka.

„Nisam znao da ćeš danas doći kod mene“, rekla Mom and son učiteljica sa osmehom.

Sveta još nije bila spremna.

„Hajde, ne boj se“, ohrabrila ju je Nadežda Pavlovna.

Djevojčica Velma Scooby Doo seks nagnula i polizala usne i naslonila se.

- Šta radiš?

- Ovo nije dovoljno?

- Naravno, moram da svrljim.

Svetlana je ponovo prišla i počela polako da liže usne, zastenjala je učiteljica. Usne su već bile vlažne i slane na ukus. Postepeno su počele da se otvaraju i Svetin jezik je mogao da prodre dublje.Gađenje je počelo da ustupa mesto neshvatljivom osećaju - devojčica je želela da se učiteljica oseća dobro. Ni sama nije mogla da shvati šta joj se dešava. Nadežda Pavlovna je stenjala sve glasnije, Sveta je ili sisala klitoris, ili je pokušavala da prodre jezikom u vaginu što dublje, rukama je povlačila učiteljicu za bokove. Ponekad je učiteljev sok kapao na rupu anusa, onda bi ga Sveta uhvatila usput ili već na samom ulazu u anus i vratila se da njime izbuši vaginu. Nešto neverovatno se dešavalo u glavi devojčice, vrtela se u glavi od uzbuđenja i svi njeni postupci bili su usmereni na jedno - da se Nadežda Pavlovna oseća što bolje.

Otprilike 7 minuta kasnije, učiteljica je zgrabila Svetu za kosu i na silu je pritisnula na međunožje, Nadežda Pavlovna je počela da vrišti, kapi učiteljičinog soka poprskale su devojčicino lice i njeno telo je mlohalo. Djevojčica je polizala sav iscjedak i nagnula se od učiteljice - ležala je bez riječi, grudi su joj nastavile divlje da se dižu, trebalo joj je oko tri minuta da se oporavi od orgazma i dođe do daha.

„Rekla sam ti da bi ti se svidelo“, rekla je Nadežda Pavlovna.

Učiteljica se obukla u časopisu za tromesečje, dala 4 i na kraju rekla: šta god hoćeš, dođi.