Vrhunska zvijezda za odrasle

17.45. „Ležerno je šetala Bulevarom Puškina, a toplo letnje veče joj je šapnulo nešto iznenađujuće romantično. Za 15 minuta trebala je da se nađe sa prijateljicom.

17.45. “Sjeo je na stepenicama Pozorišta Opere i Baleta, pio toplo pivo i gledao prolaznike. Nije imao kuda i nije trebalo žuriti. Te večeri kao da mu je sat stao.

18.00. – Otišla je do tezge i kupila flašu Rogan piva. Ovo pivo niko nije voleo, bilo je gorko i čudnog ukusa. Samo njoj se dopalo, moglo bi se reći da je to njen „zaštitni znak“. Tinejdžeri su prolazili. Jedan od njih joj je prišao sa praznom limenkom i zamolio je da u nju sipa pivo. Sipala mu je pola boce. Zatim je pitao da li ima dodatnu cigaretu. Izvadila je Chesterov paket i dala mu ga bez oklijevanja. Tinejdžerka je rekla da je bila ljubazna i da treba da nabavi životinju, pacova, na primer. Posle toga je na krivim nogama pojurio da sustigne svoje podrigivane, polupijane drugare.

18.00 – Sreo je prijatelja i prišao Biker klubu. U džepu su mu bile 22 grivne. Tinejdžeri su stajali blizu ulaza i mučili pacova. Jedan od njih je pio pivo iz prljave limenke i zamahnuo pacova za rep iznad glave. Pacov je bio živ i veoma uplašen. U njenim očima je tražila milost. "Koliko je pacov?" pitao. "Dvadeset", odgovorio je. Naravno da ga je kupio.

21.00 – Bila je pijana. Ona i njena prijateljica šetale su neonskim osvetljenjem Artjoma od kraja do kraja i zaustavljale se na svakoj tezgi. Na samom početku je bio užasan red za minibus. Neki mrtvi pijani starac pjevao je komunističke pjesme i pozivao sve da budu komunisti. Njegov glas je bio dovoljan da poželiš da povratiš. Starčev glas i odjeća su se dopunjavali. Malo dalje su stajale dotjerane djevojke i gladnim očima gledale strana auta koja su prolazila.U Dramskom pozorištu, Klinac i Majkl pričali su vulgarne viceve. Općenito, ništa novo, svijetlo i čisto. Odlučila je da ode i uputila se ka tramvajskoj stanici.

21.00 – Bio je trijezan. Osim dvije rublje nije bilo novca. Zadovoljan pacov sjedio mu je na ramenu, niko ga više nije mučio. Okrenuo se i rekao prijatelju da je vrijeme. Sa preostale dve kopejke kupio sam flašu Slavutiča i otišao. Nije ni otišao, samo je otišao. Niko ga nigde nije Vrhunska zvijezda za odrasle – 24.00, itd. Nikada se nisu sreli. Šta dođavola. Nije hteo da proda svog pacova, samo je tražio srodnu dušu, tražio sagovornika.

Bio sam u kontaktu. Dosadan. Niko ne piše prijatelje van mreže.

Par riječi o sebi. Visoka sam, plava, crnih očiju i prilično mršava.

Vidio sam novu poruku. Bilo je to od djevojke koja nije bila jako popularna u školi, iako je bila ok. Predložila je igranje gradova po volji.

Igrali smo dugo. Otvorio sam stranicu na Guglu sa spiskom gradova koji počinje slovom D i kopirao odatle. Inače, ja je zovem Olja, ona je očito uradila isto. Na kraju sam se umorio i izgubio, rekavši da više ne poznajem gradove u selu, a minut kasnije poslala mi je želju. Poenta je da ću nedelju dana posle škole morati da joj čistim cipele nasamo. Pošto je bila zima i vani je bljuzgavica, cipele su se morale redovno čistiti. pristao sam. Šta sam drugo mogao učiniti. Kako kažu, dobar argument vredi više od novca.

Eto, završila se nastava i otišao sam na zakazano mjesto. Reći ću jedno, niko nas neće vidjeti tamo. Olja mi nije rekla ni reč ceo dan.

Stigao sam na mjesto i počeo čekati Olyu. Došla je za 5 minuta.

-Pa. Uradimo to kako smo se dogovorili.

Sjela je na stepenice i ispružila noge. Olya je obula čizme koje su bile sjajne i prilično lijepe. Bili su malo prljavi. Za minut sam ih obrisao i razišli smo se. Naterao sam Olju da obeća da nikome neće reći.

Nakon 3 puta sam se umorio i zamolio Olyu za osvetu. Ona je pristala. Ovaj put smo svirali uživo. Izgubio sam.

Oljina nova želja bila je sljedeća: da je 20 minuta prije i poslije škole masira stopala. Sutradan sam došao u školu i odšuljao se do svog stana. Olya je bila tamo i nasmiješila se. Nosila je suknju, tajice i uggice. Prišao sam i sjeo do njenih nogu.

"Skini svoj boogie", gugutala je Olya.

Skinuo sam bugi i već sam joj dodirnuo stopalo kako je rekla

-stop!. Skini i tajice.

Ustala je, spustila hulahopke do koljena i sjela, čekajući. Pažljivo sam joj skinuo tajice. Osećao sam se neprijatno i ponižavajuće. Dobro je što je Olja obećala da neće ništa reći. Kada sam skinuo tajice, dodala mi je bosu nogu. Nisam izdržao i tražio sam da ponovo igram gradove.

“Dobro,” rekla je na moje iznenađenje, “ali ako sada igraš, ispunit ćeš svaku moju želju.” Ali niko neće znati za ovo. Dajem vam riječ.

I. Izgubio sam. Opet!!!

Olya se nasmiješila i rekla da dođem tamo nakon nastave.

Srećom, lekcije su proletjele u sekundi.

Stigao sam na mjesto. Čekao sam Olju. Došla je već bez tajica. Skinula je svoj ugi i pružila mi nogu. Cijeli dan je nosila bose noge. Ispružila je stopalo prema meni, govoreći mi da je izmasiram. Pogledao sam joj nogu. Imao je neke niti od uglja, ali je uglavnom bio čist. Uzeo sam nogu i prstima dodirnuo jamicu na stopalu. Olyina stopala su bila mokra. Počeo sam da masiram, ali mi je rekla da skinem sve konce i slično đubre sa njenih nogu. Dok sam to radio, razmišljao sam o tome da je pošaljem u pakao. Ali dobar argument vredi više od novca. Prevazilazeći osjećaj robinje, očistio sam joj stopalo i masirao je. Ono što me iznenadilo je moj penis koji je postao blago Vintage stock igre Za danas je dosta, ali sutra će biti malo duže.

I onda je došlo sutra, stigao sam na to mjesto. Olya je već bila tamo.

- i tako da počnemo, rekla je.

Prva stvar koju sam uradila bila je masaža stopala. A evo šta je sledeće.

"Pruži dlan", naredila je Olja.

Poslušao sam i ispljunula mi je žvaku na ruku.

-Uzmi u usta.

Žvakaća guma je bila siva i prekrivena pljuvačkom. Već sam hteo da zamolim da ponovo igram, ali je ona odbila, dodajući da će, ako ne budem poštovao naređenja, svima pričati o masaži stopala.

Savladao sam gađenje i stavio žvaku u usta. Nije bilo ukusa. Bilo je jasno da ga je Olja žvakala oko sat vremena. Sažvakao sam ga i ispljunuo. Ali odjednom je izvadila čokoladni bombon i naredila mi da otvorim usta. Zatim je stavila bombon u usta, sažvakala ga i. Pljunula mi je sažvakane bombone u usta!. Hteo sam da povratim, ali sam se na vreme zaustavio, prisećajući se šta bi to podrazumevalo. Okus je bio užasan. Čokolada i viskozna pljuvačka. uf.

-Jesi li jeo. A sad za tebe.

Nogom je gurnula moja usta i rekla mi da je poližem. Noga ima slani ukus. Bio sam zgrožen, ali moj kurac je ustao. Olja me je u međuvremenu snimala svojim mobilnim telefonom. Dok sam lizala petu, sisala prste, ljubila tabane.






Imao je 86 godina, vrućina je bila nepodnošljiva, čekala ga je smrt i znao je za to. Nedavno je bio svjež, veseo i skoro pun snage, ali od takve zagušljivosti rok trajanja je naglo smanjen, šta tek reći o starim, bezvrijednim ljudima. Vrućina ga je osakatila i neprestano ga dokrajčila. Jučer je otišao na groblje, gde je radio kao čuvar i znao je da tamo ide poslednji put.

Nemilosrdno sunce u kazahstanskim stepama pogađa na poseban način. Kasimbaj je rano ustao, jer se dugo spremao i sad se ovo desilo, skupio je preostalu snagu koja ga je napuštala svaki dan. Sedeo je na ivici svog gvozdenog kreveta, spustio svoje iznemogle noge i pokušavao da razmišlja, pokušavajući da se seti nečega. Imao je mnogo toga za pamćenje, jer je živio dug život. Sedeo je i prisećao se, gledajući svoja stara stopala, iskrivljena i plava od duge upotrebe, i silovito pomerajući prste na njima. Pod je bio hladan. I prljavo. Jedino čega se sada nije mogao sjetiti je kada je posljednji put očistio svoju kuću. Oh, bilo je to davno, jako davno, kada su njegova leđa još imala mogućnost savijanja, prije otprilike 15 godina. Koliko je vode proteklo ispod mosta od tada?

"Moramo izaći", rekao je sebi, "da, moramo izaći." Uveče ću počistiti, a sutra ću svima dati poklone. Da, uradiću to.

Nakon ovog monologa, Kasymbai je dugo kašljao i pljuvao krv u svoja stopala, hvatajući se za grudi. Zazvonio je stari sovjetski budilnik “Slava”, ali on nije imao koristi od njega, ustao je ranije i zato ga je utišao, pritisnuvši dugme na vrhu svojim tankim iskrivljenim prstima i okrenuo ga okretanjem na dole da ne može duže vidi neuhvatljiv napredak sata, ali njihovo otkucavanje zloslutno ga je podsjetilo na predstojeći kraj. Uzevši otvorenu kutiju ovalnih cigareta s 2010 dailymotion vrući tinejdžerski ples ormarića, izvadi jednu i sjeti se da su šibice u kuhinji, blizu štednjaka.To je loša sreća. Moraćemo da se preselimo u kuhinju. Kasimbaj je uzeo svoj štap Mršavi goli dečko aluminijumskom glavom, onako tanak kao i on, omotan izolacionom trakom na pet mesta, i ustao, teško dišući i pogrbljeni u leđima. U isto vrijeme, stavit ću čajnik, pomislio je, još uvijek mi se ne jede, a zapravo nemam šta za jelo. Istovremeno je pušio i ispuhvao dim iz usta i nosa, otresajući pepeo i gužvajući ga čarapama. Nakon što je popio jak čaj, kao što svi Kazahstanci rade ujutru, spremio se. Spuštanje sa petog sprata na zemlju mu je trajalo oko 20 minuta, a morao je da prepešači sedam kilometara. Sedam kilometara, krećući se malim koracima, oslanjajući se na štap i stalno zaustavljajući se da bar malo dođem do daha, i sve to pod nemilosrdnim užarenim suncem. Porno model Lake Russell stvar koja ga je spasila od jakog svjetla bio je uski oblik njegovih očiju, ali Kasymbai nije posebno vjerovao ovom obliku i uvijek je nosio tamne zaštitne naočale.

Tumbleweeds, poput crne mačke, neprestano mu je prelazio put, uvijajući se i prevrćući dok su se kretali. Kasimbaj je sve to pogledao i osetio tugu, tugu od pomisli da će sve što vidi uskoro potonuti u zaborav. Poznati komšija, prolazeći starom kopejkom, stao je pored njega i, otvarajući često zaglavljena vrata, pozdravio prečasnog starca:

- Salam, Kasim. Gdje ćeš po ovakvom vremenu?

Starac je stao i zaškiljio, iako to nije bilo potrebno činiti, jer je već izgledao kao Kinez sovjetskog tipa, ali prepoznavši svog prijatelja u strancu, lagano je, nekako lažno, zablistao:

- Oh, Serik. Salam, selam. Neka vas Allah nagradi zdravljem. Idem na groblje, ako nije u redu.

– Jesi li spreman da umreš. Verovatno sam otišla da odaberem sebi mesto, da. Ha-ha-ha”, a vozač je otresao preplanulu šibu, smijući se veselo kao neobučen konj i zabijajući prstima po izgrebanom i više puta polomljenom šoferšajbnu, potpuno izrešetanom naprslinama.

- Nema šanse. „Želim da proverim svoju ženu pre nego što povalim“, odgovorio je starac na ovo, naslonivši svoje mršavo telo na štap i raširivši noge u širini ramena radi ravnoteže.

– Šalim se, šali se Kasim. Živite dugo i neka vas Allah podari zdravljem. Sedi, ja ću te odvesti. Nije me briga da idem tim putem.

Stenjajući i psujući se zbog nespretnosti, sporosti i nefleksibilnosti svojih ukočenih udova, starac je sjeo, stavio štap u pretinac za rukavice, ali ga nije puštao, nastavljajući ga držati i lagano se osvrnuo oko sebe, skidajući svoj čaše, koje su već bile prekrivene prašinom. Serik je zatvorio vrata za sobom, doduše drugi put i sa velikim naporom, a onda je otišao do prtljažnika, iz nekog razloga pomaknuo zarđali kanister s benzinom i zatvorio ga. Zatim je izveo svog obrezanog prijatelja i sa velikim zadovoljstvom i stenjanjem počeo da zabija neposlušnu prašinu na putu, nadajući se u dubini duše bar maloj kiši. Veselo otresajući kapljice s kraja, zakopčao je mušicu, pljunuo, dvaput kucnuo po prednjem točku i također sjeo. Upalio motor. Auto je prešao pola metra i zastao.

- Uh-oh, jebote, šta se dešava?

Drugi put je sve ispalo sasvim u redu. Serik je bijesno njištao, otkrivajući svoje zlatne zube, lakirane i pohabane od tvrde i ustajale hrane, i od radosti umalo nije počupao volan, koji je, osim njegove časne riječi, držao i šmrc.Serik je brzim i spretnim pokretom odbacio vizir na kojem ga je iznutra gledao kalendar za prošlu godinu, zalijepljen elektičnom trakom, sa prsatom osobom raširenih nogu i obrijanim, ali tetoviranim međunožjem.

- Idem na pijacu. Rozka je rekla da uzmem kosti, supa će večeras biti od jagnjetine - rekao je Serik, okrenuvši svoje prljavo i dugo neobrijano lice prema starcu.

Kasymbai je mirno sjedio, samo povremeno skačući po neravninama i rupama i gledajući put, koji odavno nije opravdao svoje ime i nije ispunio zadatak koji mu je bio dodijeljen. U svoje lično ime, samo želim da priznam da su putevi u Kazahstanu gori od naših, a tamo ima više budala; razumijevanje toga čini vam dušu toplijom i ugodnijom. Starac je duboko udahnuo i, namještajući kapu, rekao, kašljajući se glasno svojim pokvarenim plućima i hvatajući ih lažnom vilicom, da bi onda opet mogao progutati dio sebe unutra:

– Nije isto zdravlje, da. Ne sve. Postao star. Ha, kao šugava zmija.

„H-hej, starče, otkačio sam se.” Evo, uzmi gutljaj kumisa i ozdravi, - opet se divlje smijući, e, šta ćeš, kad je takav čovjek, Serik jednom rukom, ne skidajući pogled sa pokvarenog puta, izvadi ispod njegovog sedišta plastično udubljeno polupakovanje sa plavim poklopcem i dao piće mom dedi. Kasim ga pažljivo otvori i prinese ustima. Otpio je nekoliko gutljaja i osjećao se dobro. Hteo sam više. Ali čim je prinio flašu ustima, auto je udario u još jednu neravninu; flaša je, skačući zajedno sa putnicima, uspjela zamrljati uglove starčevih usana i proliti dio njenog sadržaja po jakni. Starac je podrignuo plemenito na tri sprata i pogledao se. Serik ga je pogledao zajedno s njim.Nečujno gledajući jedno drugo, veselo su njištali, a Kasim, zavrnuvši čep i vrativši bocu, poče rukavima sakoa da briše kiselo konjsko mleko, zatim izvadi maramicu i obriše usta, pa lagano nagnuo glavu u stranu, praveći gest poput "pa, ovo se mora dogoditi" i rekao:

- Da, zarad kumija možeš da živiš i duže. Dobra infekcija, jebem im majku!

Na raskrsnici, kada je do groblja ostalo još dvjesto metara, automobil je stao, škripajući kotači i ostavljajući za sobom stub prašine. Serik je, trčeći ispred nje, otvorio vrata Kasimu i pomogao mu da izađe, kao iz tenka.

– Drži se Kasymbai. Sami ćete stići tamo, ali ja ću ići dalje. Pa, hajde, ja ću galopirati!

Serik je zalupio suvozačeva vrata i ona su se zatvorila prvi put. Ponovo se nasmejao na ovo:

- Vau, pogledaj starče. Odmah se zatvorio. Dobro je, valjda”, zraci sunca veselo su blistali na njegovim zlatnim prednjim krunama. Serik je dlanom potapšao vrata i škljocnuo jezikom s razumijevanjem. Opet je, nacrtajući polukrug, sjeo unutra i, ne zaboravljajući da udari prednji točak, dao znak zbogom, naglo se trgnuo sa sjedišta i njegova peni plava silueta je postepeno počela da se udaljava, rastvarajući se u vrelini dana.

Starac ga je posmatrao neko vreme dok nije nestao, stojeći u svom omiljenom položaju za kratkotrajni odmor: sa nogama u širini ramena i oslonjenim na štap. Užareno sunce nije dozvolilo putnicima da ostanu na jednom mestu i Kasim je bio primoran da krene dalje. Polako vijugajući između spomenika i nadgrobnih spomenika koji su mu bili poznati i dragi, tiho je krenuo ka svom cilju. Svaki od njih je bio kao porodica i svaki je imao svoju priču o sahrani u kojoj je učestvovao. Stalno je brinuo o napuštenim grobovima. Samo da ne pokvare siromašni lokalni krajolik.A osim toga, jednostavno nije bilo nikoga ko bi to uradio umjesto njega. Obično stare ograde zarasle u korov i korov jasno su davale do znanja da su rođaci koji bi nekako mogli paziti na sve ovo odavno nestali. Tako stoje sami, izazivajući smrtnu melanholiju i tugu na univerzalnim razmjerima. To je uradio i zato što je shvatio beznadežnost svoje situacije, jer je znao da posle njegove smrti neće imati ko da čuva njegovu gomilu zemlje, jer nema dece ni rodbine.

Sada je Kasym stigao do groba koji mu je najbliži i najdraži srcu. Ovo je bio grob njegove supruge sa bolno poznatim brojevima “1932 - 1987”, sa ogradom uredno ofarbanom u zeleno, boje života, sa šarama. Učinio je to sam, iako se nikada ranije nije susreo sa zavarivanjem, ali je onda odjednom naučio i svu svoju ljubav i umijeće uložio u ovaj posao. Granitni spomenik je zaista bio malo iskošen, jer više nije imao snage da ga postavi na mjesto, strogo okomito na tlo. A sa napuklog stakla koje je prekrivalo požutjelu fotografiju, pogledalo ga je poznato i slatko lice i njenim pogledom, njenim fotografskim očima, tražilo jedno, da joj muž iščupa travu, zalije cvijeće i da joj da jelo. Kasymbay je znao za ovu njenu želju, jer ju je tome sam naučio. Iz džepa je izvadio dva pljesniva i osušena medenjaka, od kojih je jedan također izgrizao. Jednom davno, poklonila mu ih je djevojčica, samo za roditeljski dan. Običaj je takav da ljudi pamte i ne zaboravljaju.Majka ove djevojčice joj je kazala pokazujući na pokojnog starca da ovaj djed radi kao čuvar groblja i često čisti smeće kod njene bake, i uzmi ovo i donese mu poklon.Djevojčica je to učinila, ali se nije mogla suzdržati sebe i zagrizla, misleći sigurno da ovo niko neće pojesti. Primetiće. Mogla se razumeti. U ovim krajevima je bilo malo posla. Jedan jedini kamenolom za vađenje željezne rude nije mogao zadovoljiti sve potrebe stanovništva, a plate su bile manje nego male. U takvim uslovima ljudi su patili od stalnog nedostatka novca. Kasymbai ih je pokušao gnječiti u ruci, ali bezuspješno. Ili nije imao snage u rukama, ili su bile presuhe i s njih je skidao samo pljesniv premaz. Oni su veselo, uz staklasto ciku, spustili na isjeckani tanjir. A fotografske oči njegove žene nastavile su ga molećivo gledati. Kasym je prešao rukom preko obrisa njenog lica kroz staklo sa suzama u očima i riječima:

- Pa, draga moja Nadjuša, zar ne želiš više da čekaš. Ali čekao sam tako dugo. I meni je bilo loše bez tebe. Potpuno sam sam. dolazim uskoro. cekaj.

Kasim je sjeo na malu klupicu koju je sastavio i stavio svoj štap malo dalje, stavivši bradu na njenu kvaku, odnosno prvo je stavio svoje stare dlanove na nju, a onda je na nju naslagao sve ostalo. Kapa i naočare spuštene preko čela, jakna umrljana kumisom sa tek podmetnutom mrljom, iznošene pantalone i lagane mokasine. Sve je ovo sjedilo i plakalo. Kroz naočare za sunce, iza njih, suze su curile niz obraze, slijevale se u tankim potočićima i sole zemlju. Povremeno su mu zadrhtala krhka ramena, a kad bi se starca pogledao izdaleka, bilo je jasno kroz kakvu duboku krizu prolazi.

On je plakao. Plakala sam kao malo dete. I nije se stidio toga. Neka svi vide. Ali niko to neće videti kao zlo.I ako Besplatna porno priča utube vide, neće se pokajati. Kasimu ne treba ničije sažaljenje. Živeo je dug život i bio poštovan starac, jer je radio od ranog detinjstva, navikao da sve zarađuje grbom i rukama, i nikada ni od koga ništa nije tražio. Navikao sam da sve radim sam. Kasymbay je u ovom položaju sjedio oko dva sata, praktično bez kretanja. Sunce je malo usporilo. Kasim je nekako ustao, skoro pao od gubitka ravnoteže, a sva mu je krv potekla ispod koljena, pa su ga poveli.

- Pa ja idem. a ti čekaj tata. nije ostalo mnogo.

Kasim je žicom čvrsto vezao kapiju i otišao da prošeta tih istih dvjesto metara do raskrsnice. Ovo će biti njegov iznuđeni marš, a možda će ga neko i odvesti.

* * *

I dugi niz dugih mjeseci njegova nezahvalna smrt ostala je u narodnom sjećanju. Ovu priču mi je ispričala starica Gulzhan, a ja vam je prenosim, baš onako kako sam je i sam čuo. Niko nije tačno znao koliko ima godina, ali bila je strašna, luda zver i ljudi su je zvali Košmar-apa. Evo, zapravo, njenog priznanja:

– Sećate li se dede Kasima. Naravno da hoces. Čuvao sam naše groblje. Umro je u roku od mjesec dana. I kako mu je to Allah učinio, kao nekom psu. A iz kog razloga, samo on zna. Nepravedno se ponašao prema njemu. Kasim je dva dana ležao kod kuće, beživotan. Već počinje da smrdi, ali nikoga nije briga za to. Komšije su osetile da nešto nije u redu, kakav miris dolazi iz starčevog stana. Nema šanse da je umro. Otvorili su vrata, i eto, potpuno je nestao. Tada je bilo tako vruće. Pa su hteli da ga daju u mrtvačnicu da saznaju zašto je naš starac umro. Čak su naručili i vozača, srećom svi na ulazu su za njega ubacili tenge. Pa šta. Vozač je stigao.Utovarili su njegovo mršavo tijelo u auto koji voze ljekari i on je otišao. Odveo ga je u Rudni, ali na pola puta mu je pukla guma. Vozač je izašao i počeo da popravlja točak. a alat leži unutra, gdje je bio Kasim. Otvorio je vrata i počeo da psuje i šalje psovke na sve strane. Od tako snažnog drhtanja naš se djed potpuno raspao. I ruke su mu poletjele s ramena, noge su mu bile do koljena, glava mu je visila o koncu, nekako. I sva su mu crijeva bila razbacana po autu na sve strane. Svuda prljavština, jednom rečju, sramota za Boga. Ali vozač nema šta da radi, on ipak mora da vozi. već je siromašan i ceo je zaplakao, bolestan je, kakav je to miris. Obmotao je mokru krpu oko glave da bi mogao manje udahnuti i, dobro, obrisati je. U rukama je lopata i kanta. To je sve. Skupljao ga je u komade u ovu istu kantu, iskopao rupu pored puta, i tamo je bacio, zakopao, odnosno, zajedno sa svojom bljuvotinom, sve je bilo pomešano u rupi, ma koliko bilo loše. bio. Tako je i bilo, ništa nisam lagao. Ispričala je sve iz srca. I ono što sam takođe čuo je da je znao da će sve biti ovako. Uostalom, svima je kupovao poklone, a na dan kada je umro čak se obukao u čistu odjeću. Da, tamo mu vjerovatno neće trebati ovo donje rublje. Išao je tamo da vidi svoju ženu. Koliko puta su ljudi ovo čuli od njega. Ostao je pri svome i to je bilo to, i niko ga nije mogao razuvjeriti. Kako ju je volio. Da, znam samo da ne mogu biti zajedno. Iako je odan zemlji, on će i dalje biti ovdje, sa nama. Ne može tamo. Očigledno mu je bilo u prirodi da bude na groblju do kraja. I sjedit će na grobu, ili sa Nađom ili sa svojima. Čak kažu da su ga vidjeli tamo, kako sjedi, ne miče se, već samo teško uzdiše.I kažu da je to sigurno, jer je tamo neljudski miris, raspadanja. Nema nigdje drugdje, ali tu je. Postao je ljut. Ovo je loš znak, svi ćemo uskoro umrijeti, moramo otići odavde, i to brzo. Ali Kasymbai je živio sam, nije imao nikoga. A sada su se odjednom pojavili unuci i nećaci.

Ovo poslednje žele da oduzmu starcu. Kopile. Šta se dešava ljudima, gadovi. Stara veštica tiho govori. Često gleda oko sebe svojim malim svinjskim očima, pljuje na zemlju i gazi ražnju. A ja stojim i ne slušam je više, iako ona nastavlja nešto da priča. A ja stojim i mislim, ne razmišljam ni o čemu. Smiješno mi je, a ova stara vještica me sluša. Ali ne mogu da se smejem, iako je smešno, ne znam zašto. Želim da ričem, divlje i glasno, kao neobučen konj, samo da me ostave na miru. Ne treba mi to. Sve te gluposti ludih penzionera. Želim živjeti. i umrijeti lijepo.

Saškin mali jednosoban stan dočekao ih je toplinom i udobnošću. Nataša je skrenula pažnju na kompjuter koji je stajao na stolu. Saša, zar stvarno nemaš dovoljno kompjutera na poslu?Imaš i ovo poluprovodničko čudovište kod kuće, pitala je Nataša sa iskrenim interesovanjem. Nata, sa toplinom i ljubavlju u glasu odgovori Saša, nećete vjerovati, ali to je isti element mog rada u banci. Zamislite ovu situaciju: dogodila se nesreća na serveru, a ja sam već kod kuće, a da bih se vratio svom poslu, proveo ću barem pola sata na putu. Za to vrijeme naša banka bi mogla izgubiti mnogo novca. Ili sam bolestan, prehladio sam se i situacija zahteva moju hiruršku intervenciju. I sad sjednem za kompjuter, upalim ga i kao da nikad nisam otišao. Mogu daljinski upravljati serverom iz svog stana, kao u banci. Kako si ti fin momak”, rekla je Nataša, obavijajući je nežnim zagrljajem, sa divljenjem u glasu. Usne su im se spojile u dug i strastveni poljubac, ruke isprepletene u nježnoj klonulosti, i kao dva rvača pali su na krevet, trgajući svoju ljubomornu odjeću. Aleksandar je na trenutak izgubio kontrolu nad sobom, a njegov veoma uzbuđeni član naslonio se na Natašinu nežnu utrobu. Natalija se pažljivo odvojila od njega i tiho i postiđeno rekla: "Saša, ne sada, nisam još spremna." Naravno, oprosti mi draga moja, izgubio sam kontrolu nad sobom”, odgovorio je Saša sa osećajem krivice u glasu. Čekaću ovaj trenutak koliko god želiš.
Nedelju dana kasnije u sobi za servere, Nataša je šapnula Šuriku na uho da je spremna i da želi da provede ovu noć sa njim. Saška se osećala na sedmom nebu od sreće.Koliko su mu trajale ove klonje minute prije njihovog susreta, tako željene i uzbudljive. A onda su kazaljke na satu pokazivale osamnaest nula-nula i Saška je, iz niskog starta, izjurio iz radnog zatvora, rušivši sve što mu se našlo na putu. Na putu kući svratili su u prodavnicu gdje su kupili flašu crnog vina i grickalice.
A sada je došao dragi čas: Nataša je ostala u svilenoj košulji i tajicama. Saša je bijesno prekrio cijelo tijelo voljene svojim poljupcima kroz ružičastu svilu i elastični najlon. Nataša je predložila da popijemo gutljaj vina, jesu li zveckali čašama. a hladna rubinska vlaga zalila je mladićeva suha usta i grlo. Saša je na trenutak osetio da mu tlo odlazi pod nogama i potpuno se onesvestio.
Svest je došla do Aleksandra sa strašnim bolom. Glava ga je boljela od neizdrživog bola, kao da hiljade čekića udaraju u Sašine slepoočnice i teško mu je disati. Nejasno je počeo da se seća poslednjih trenutaka pre nego što se onesvestio. A onda mu je blistav snop svjetlosti udario u oči. Saša je osjećao da sjedi na stolici, ali iz nekog razloga nije mogao pomjeriti ni ruku ni nogu. Svest se potpuno razbistrila i video je da su mu ruke iza leđa, i čvrsto vezane na zglobovima i laktovima do bola u zglobovima. Noge su široko raširene i čvrsto pričvršćene za noge stolice. Njegovo cijelo tijelo bilo je omotano konopcem poput mreže, koja ga je čvrsto prikovala za naslon stolice. Usta se nisu mogla zatvoriti od čvrstog gepa od svile nabijene u usta, sa mirisom bolno poznatog parfema.
Nemaš ni normalne krpice”, kao iz daljine se čuo Natašin glas, a ja sam morao da ti strpam košulju i tajice u usta. Pa dobro, ipak nije šteta, namučio si ih svojim odvratnim šmrkanjem.Saša je okrenuo glavu prema Nataši, a u njegovom pogledu su se pojavila još dva nasilnika gangsterskog tipa sa obrijanim glavama. „Momci“, nastavila je Nataša, „dovedite ga u odgovarajuću formu, treba mi svež i energičan.“ Teška, dlakava ruka udarila je Sašu po licu.
Čini se da sam dodala malo klafelina, ali se onesvijestio na čitava četiri sata”, zabrinuto je nastavila Natasha. Jedan momak, koji je bio viši, prišao je Šuriku, i sa intonacijom koja nije tolerisala prigovore, istisnuo: "Slušaj me, naočare. Sad će ti Natali postavljati pitanja, toplo ti savetujem da joj odmah odgovoriš i bez p. Ako uspije, onda ću te lako i brzo ubiti, nećeš ni osjetiti. Ali ako isklešeš grbavca i šutiš, onda ću se pobrinuti da zažališ što si rođen u svijet i umrijet će polako u teškim bolovima." dok je Natasha razgovarala s nekim na svom mobilnom telefonu: "Da, on je već došao k sebi, počinjemo da radimo s njim." Upravljanje mrežom se implementira pomoću udaljenog terminal servera tehnologije, on ima statičnu IP adresu tamo na gateway-u i prijavljuje se sa klijenta na svom kućnom računaru kao administrator na server, i tu je sve što vam srce poželi”, samouvereno je nastavila Natalija. Tek sada je Sasha konačno ugledao svjetlo. Pod maskom prelepe devojke strasno zaljubljene, našao se haker vešt u tehničkim stvarima. Bespomoćni gnev je ispunio Aleksandra, dobio je snagu i trzao se na stolici, razvlačeći konopce, i grcao koliko je mogao, koliko mu je čvrsti geg dopuštao, dok je istovremeno pokušavao da ga istisne jezikom. Nije tako. Bio je stručno spakovan, a nije imao nijednu priliku da se oslobodi. Ionako im neću ništa reći“, odlučio je Saša u sebi.Teška pesnica krupnog čoveka pala mu je na bradu, a oči su mu odjednom potamnele, kao da je svetlo ugašeno. Glava nesretnog mladića beživotno mu je visila na grudima. Njegovo djetinjstvo počelo je da lebdi Sašinim očima; u sjećanju se odrazilo kako se u četvrtom razredu družio sa jednom djevojčicom iz svog razreda. Zvala se Katya, a on joj je došao za rođendan. Kao poklon, Sasha joj je dao svoju omiljenu knjigu "Alisa u zemlji čuda". Poklon na Katju nije ostavio utisak, jer su joj drugi poklonili džepnu igricu Tetris, bluzu i još neke moderne stvari. Na rođendan su dolazile samo njene prijateljice, koje su se kikotale po ćoškovima, pokazujući pogledima u njegovom pravcu. Nakon svečane večere, devojke su odlučile da se igraju reketaša i, iskoristivši svoju brojčanu nadmoć, bacile Sašu na krevet i nagomilale sve zajedno. Držali su ga za ruke i noge, a Katka mu je sjedila na licu. Sjetio se kako je bio jako uplašen kada je počeo da se guši. Pred očima mu, kao u stvarnosti, i dalje stoje ove tamnosmeđe rebraste tajice od Katje i dio plafona koji nisu prekrivali.
Trpki miris amonijaka vratio je Sašu u stvarnost. Nataša je prekorila krupnog momka što je Sašu udario po glavi. Rekla mu je da je Saškina glava sada zlata vredna, a ako nešto zaboravi, veliki će sam smisliti lozinku za ulazak. Sasha. - obratila se Nataša mladiću, ne muči javnost i šapni mi administratorsku lozinku na uho. Veliki momak je nakratko izvukao geg iz mučenikovih usta. Ti si podla varalica, neću ti ništa reći”, bilo je sve što je Saša mogao da odgovori, kada mu je u usta odmah naterao omraženi geg, još jače nego ranije.Momci”, rekla je Nataša sa metalnom notom u glasu, čuvajte ga, treba mi lozinka što pre, kako kažu, vreme je novac. Veliki momak i njegov pomoćnik počeli su vješto gurati igle ispod Sašenkinih noktiju. Od jakog bola, nesretni mladić je vrisnuo, ali Natašina ruka mu je stisnula usta preko gega, prigušivši njegovo slabo gunđanje do jedva primjetnog škripa. Suze su se pojavile na Sašinim obrazima, a Nataša je, i dalje mirno, gledajući ga u oči, siktala: "Daj mi lozinku, kopile." „Gospode, gde si“, molio se Saša u sebi. Ako postojiš, pomozi mi. Bol nije jenjavao i rasplamsao se još većom snagom. „Otišao si“, pomisli Aleksandar u sebi. Da jesi, onda bi zaustavio moju strašnu muku, ja u tebe ne verujem, ti si mit koji su ljudi sami sebi izmislili radi samoobmane. Svest ga je napustila. A sada, pred njegovim očima, maturalna zabava. Stoji u grupi maturanata, počeo je spori ples na podiju. Diplomirane djevojke u elegantnim haljinama pozivaju momke. Ne gubi nadu da će ga Alesya pozvati na ples, jer su prijatelji od sedmog razreda. Sasha joj je pomagala u učenju, često joj je davala testove i domaće zadatke da ih prepiše. Alesya je pozvala Vadima, zgodnog momka iz paralelnog razreda, a Saška je ostala sama, smiješno se smiješeći. Veselo su se zavrtjeli u vrtlogu maturskog valcera, a potom, povučeni u svlačionici, ljubili. Saša nije dočekao kraj mature i tiho je otišao kući. Majci je rekao da ga jako boli glava i da će rano ići u krevet. Mama je sve shvatila bez objašnjenja i pokušala je utješiti sina, a on je, zakopan u jastuk, počeo da plače kao mali.
Gadan miris amonijaka ponovo je vratio Sašu svesti.Kada će se sve ovo završiti. Ubili bi me brže, samo sam umorna od ovog nepodnošljivog bola, vrisnula je Saškina okrvavljena duša. Saša je pogledao svoje mučitelje koji su se mučili oko njega. Njegovo raspoloženje je počelo da se menja i obuzela ga je ravnodušnost prema svemu oko sebe. "Kuc kuc", rekla je Natasha u šali, "ovde smo da vas pitamo za lozinku."




Ne znam ni zašto ovo radim. Kao opsesija. Samo moram to da uradim. Jednom sam pokušao nekome objasniti, ali riječi su nemoćne. To je kao glas unutra. Kaže: "Uradi to!" To je ono što ja radim. Naravno, prvo se morate opskrbiti potrebnim stvarima.

Prodavnica ima vrlo ironično ime. "Radost života." Pitam se hoće li neko cijeniti šalu. Tu je najlakše obaviti kupovinu koja mi je potrebna. Nema redova, nema pitanja. Za pultom je neki zombirani idiot iz sadašnje generacije, unajmljen za praznike. Ovo je dobro. Oči su im zatvorene. Nikada nije podigao pogled, samo je gledao u moje ruke, odbrojavajući novčanice. I bez pitanja ili upitnika: "Kako ćete iskoristiti svoju kupovinu?" Ovo je današnja omladina.

Uvijek biram svoje žrtve u velikim trgovinama. Kao što sam već rekao, najlakše je to učiniti u novogodišnjoj noći. Čak je i smiješno. što je više očiju oko vas, manje ste uočljivi. Niko te ne zaustavlja. Niko vas ne hvata za rukav kada brzo odete, nakon što ste obavili svoj posao.

Ja lovim stare dame. Pa ti ih znaš. Pognuti, mali, sjede izgubljeni u invalidskim kolicima. Imaju naborana, tužna lica. Dovode ih do ulaza i ostavljaju napolju, kao pse.

Ne grebe te po srcu, a?

Odabrao sam svoju žrtvu. Primijetio sam je na ulazu u odjel za obuću. Danas je već bio drugi. Prvu sam našla na ulazu u suvenirnicu. Sedela je, flegmatično zureći u prazno, pogrbljena i oslonjena na svoje slabe ruke. Oko glave je imala vezan šal. Nasmejao sam se kada sam je primetio. Odlično. Iako je bila gomila ljudi koja je jurila okolo, niko nije obraćao pažnju na nas. Kao da je starica bila tabu, ili je možda ljudi nisu gledali u strahu da će se prepoznati za trideset ili četrdeset godina.To je bilo samo u moju korist. Stotine očiju, ali svi gledaju samo pravo. Niko me neće videti da radim ovo. Ono što sam kupio sat ranije bilo je trljanje o moja grudi u grudima. Taman prave veličine. I ne viri ispod ogrtača, i ne vidi se. Zakoračio sam u njenom pravcu i stavio ruku ispod ogrtača. Srce mi je počelo da lupa. Skoro sam izvukao tu stvar, ali.

Upravo u tom trenutku, kao u uvježbanoj predstavi, odnekud se pojavio policajac i počeo razgovarati sa staricom.

Oh sranje. Brzo sam vratio ruku u unutrašnji džep, pretvarajući se da tražim novčanik, i prošao pored. Mislim da me ovaj policajac nije primetio, a sigurno nije mogao da primeti šta je u mom džepu. Da, čak i da je video, ne bi me mogao zaustaviti. Ja bih ipak izvršio svoj plan i došao do starice, čak i uprkos njegovom prisustvu.

Ali nije sa stilom. Ne volim da me uhvate. Ja sam kao duh. Pojavim se, pojavim se, nestanem.

Raspoloženje se i dalje pogoršalo. Morao sam da tražim drugu metu. Lutao sam okolo dvadesetak minuta. Desetine ljudi šuškalo je oko mene papirom za umotavanje, čvrsto stežući iskrivljena, naborana pakovanja koja me uvijek podsjećaju na staru kožu. To su oni koji kupuju u posljednjim minutama odlazeće godine, žureći kući da svom voljenom djetetu poklone još jednu igračku po nevjerovatnoj cijeni. Svakako. Jadno dete će imati napad i srčani udar ako nema isto što i komšijin sin. Sretna Nova godina. Prokletstvo.

Skoro sam se razočarao u svoju ideju i bio spreman da odustanem, ali onda sam vidio svoju drugu priliku. Sjedila je ispred prodavnice cipela. Kakvi tužni idioti kupuju cipele na Novu godinu. Kakva je to razlika za mene?Bitno je da je za kupovinu cipela potrebno vrijeme, a to znači da se ova starica neće brzo vratiti kući. Bilo je više nego dovoljno vremena za mene. Izaći ću na scenu, odraditi svoje i lupiti. Kao da nisam bio tamo. Niko neće ni shvatiti da sam išta uradio.

Ova gospođa je bila još bolja od one na suvenirima. Krhka, naborana, sa pečatom samoće na licu, kosa joj je vezana crvenom maramom. Dodirljiva slika. Uzdahnula je i popravila šal koji joj je ležao u krilu. Na naslonu za ruke njene stolice visila je torbica. Ovo je loše. Kad bi me ugledala prerano, mogla bi pomisliti da sam lopov i vrisnula bi. A ovo nije moj stil. Ne volim da me uhvate. Ovaj put ćete morati biti još brži nego inače. Jednom. I gotovi ste. Kao munja.

Adrenalin mi je curio kroz vene. Nisam imao izbora, već sam rekao. Ne mogu a da ne uradim ovo. Bez ovoga, život bi izgubio veliki deo smisla za mene. Posegnuo sam rukom do unutrašnjeg džepa kaputa. Stotine očiju, ali ni jedno me ne gleda.

Krenuo sam naprijed klizećim, brzim korakom. Starica je nastavila da gleda u svoj šal, dodirujući njegov rub tankim prstima. Ponovo je uzdahnula, tužno, beznadežno. Skoro sam bio tamo. Zašto me još nije pogledala. Morala je da me pogleda i vidi svoj odraz u mojim očima. Jednostavno moram vidjeti da vide moj pristup, znaju da je to neizbježno, kao glečer koji se spušta. Da, da, morate djelovati takvom brzinom - neka vide, urade i rastvore.

Praktično sam lebdio iznad nje kada je Beach pic nude podigla pogled. Njen izgled je bio isti kao kod svih mojih žrtava ranije - zbunjen, ispitujući. Mislim da je ovo pogled uplašenog jelena koji je zaslijepljen farovima voza koji se približava. Nasmejao sam se. Već sam znao da ću uspjeti.Polako sam izvukao ono što sam kupio u Joy of Life, bijelu ružu, i pružio je svojim drhtavim, kvrgavim prstima.

„Srećna ti Nova godina, draga“, rekla sam, a zatim vrhovima prstiju dodirnula šešir, napravila korak u stranu i nestala u gomili.



Prije je sve bilo u redu. Kad je bilo malo više NJE, uzeo si NJU, tačnije njen komadić. I moja Duša je postala lakša. - Kako ljudi kažu.

"Duša mi je bila bolje."

Dao sam ti je sa takvom radošću, dao ti je. I bio sam srećan zbog toga!

Sjećaš li se kako sam ti tada, na rijeci, dao skoro sve TO. I u mojoj Duši slavina se ponovo otvorila i NJEGOVI tok se izlio. Sunčano, svetlo, sa duginim zracima. Neverovatno je lep, ovaj potok. Ali nije uzalud da lepota i opasnost idu rame uz rame.

Sjećate li se kako ste kao dijete punili gumeni balon vodom ispod vodene pumpe na Članak o seksu prije braka Nabujao je do nevjerovatnih granica i, na radost svih vas, izbio u prozirne potoke vode. A vi ste se smijali i bili sretni!

Ali ovde to uopšte nije isto. Ovde je druga stvar. Nije balon taj koji ovde puca. Ovdje Duša eksplodira ako se na vrijeme ne oslobodi blistavog duginog toka. I ti si to uradio. Oslobodio moju Dusu. Radio sam to punih pet godina. Dok me je volio. Dok me nije napustio, kao da baciš prepunu pepeljaru kroz prozor. Evo poređenja - zar ne?

Nismo se videli nedelju dana, a ONA je sada počela da me obuzima. ONA LJUBAV traži izlaz i ne nalazi ga. Blokirao si ga. Kada je otišao. Možda namjerno, ili sam jednostavno zaboravio otvoriti, ili sam se nadao da ću to sam učiniti.

Uostalom, u vašem razumijevanju to je lako i jednostavno. – Volite drugog i dajte mu svoju ljubav.

Da. Lako je tebi. Sta da radim. Volim samo tebe. Neću ići do prve osobe koju sretnem. Neću mu reći. "Uzmi moju ljubav!" Molim te. Toliko je IT-a, a izlaz je zatvoren.”

Smiješno ti je, zar ne. - Petnaestogodišnji dječak sagradio je sebi zamak od duge. Sagradio ga je ne razmišljajući uopšte da duga ne živi tako dugo. Ali grešite. Toliko je duga u meni. I ona je živa. Samo mi je sad ona teret. Od Nje više nema radosti, samo strah koji Duša neće izdržati. NJEN pritisak je prevelik!

I čudna kombinacija. DUGA - RADOST. Navodno je korijen isti.

Pa šetam uveče po gradu, vučem dušu za sobom. A sad ona teži - vau!!. Bar bi je neko probušio ili tako nešto.

Ili to uradite sami

Do punog mjeseca je preostala otprilike sedmica. Dima i Lena se nisu pojavili više od mjesec dana nakon moje posjete tvornici. A jučer je njena unuka Vika došla kod drugarice Valje na nekoliko dana. Ponovo smo se sreli i pričali ni o čemu. Vika je uvek htela da me nešto pita ili kaže, ali nije mogla da se natera da se nasmeje. Ni ja nisam htio da je tjeram u ovo i samo sam nastavio razgovor i ako je nešto zanima, rekao sam joj. Tako su prošla dva dana i uoči polaska, sama Vika je došla do mene i, ne gledajući me u oči, pitala me.

- Serjoža, slučajno sam prosuo pasulj svojoj prijateljici i ona mi nije verovala, ali je počela da mi se smeje svaki put kada smo se sreli. Mozes li mi pomoci?

“Vika, šta da radim?” upitala sam.

“Pa, nije mi vjerovala da si mi ponudio svoje genitalije na poklon, a ja sam to odbila”, objasnila je posramljena.

Razmislio sam o tome i rekao.

- Zamolio sam te da nikome ne kažeš. Sada neću moći pobjeći od znatiželjnika.

- Nisam to uradio namerno, jednostavno se desilo prirodno. Gledali smo snimak, i ona je sama započela razgovor, a ja sam bio impresioniran i rekao da je odbila takav poklon. Pa je počela da je gnjavi tražeći da joj to da. I sad sam se počeo smijati. „Ne mogu ovo da donesem u studentski dom“, počela je da se pravda Vika.

Oboje smo sedeli i ćutali, a ja stvarno nisam znao šta da radim. Onda sam pitao za ovu djevojku, a ispostavilo se da je u četvrtoj godini i da živi sa Vikom u istoj sobi. Onda sam imala jednu veoma interesantnu ideju i izložila sam je Viki. Slušala me je i čak bila srećna. Ubrzo je otišla, a ja sam počeo čekati da počne pun mjesec.Čim je došao i ponovo sam dobio penis i testise, spremio sam se i, kao što sam obećao Viki, otišao u grad. S početkom hladnog vremena postalo mi je lakše sakriti svoj penis u stalnom erekciji i čak sam odlučio da pokušam, ostavim ga, ali bilo je prerano razmišljati o tome - morao sam pomoći Viki i bio sam odlučan. Čim sam izašao na stanici, našao sam osamljeno mjesto i povukao penis i jaja u samoj osnovi i zategnuo ga tako čvrsto da se pupčana vrpca nije ni vidjela. Zatim sam krenuo putem koji mi je Vika naznačila, jednosmjernom ulicom pored njenog hostela. Preostalo je samo jedno: hoće li Vika uspjeti nagovoriti partnera da prošeta s njom. Naišao sam na usamljene prolaznike i odjednom sam u daljini ugledao Vikin poznati kaput. Pored nje je išla djevojka iste visine i nešto teže građe. Možda mi se tada činilo, ali vanjska odjeća je mnogo skrivala, i za njih i za mene. Čim sam sustigao djevojke, pozdravio sam Viku i krenuo dalje. Sada je riječ ostala na Viki. Odlučila se i pozvala me.

„Serjoža, mogu li da te vidim na trenutak“, rekla je.

Okrenuo sam se i prišao im.

„Da, slušam“, rekao sam.

"Neugodno mi je da pričam o ovome, ali moja prijateljica ne veruje da ste mi ponudili da mi date svoje genitalije", rekla je posramljena.

„Da, šta nije u redu s tim?”, odgovorio sam.

“Jesi li ozbiljan?” upitao je moj prijatelj.

„Tačno“, odgovorio sam.

"Zašto bi samo uzela stranca i dala mu kurac i jaja", rekao je prijatelj direktno i bez imalo oklevanja.

- Da zašto. Ako mi se djevojka svidjela, zašto ne, rekao sam.

- Ali vi ste je videli, ne znam koliko puta, jednom ili dvaput, ne više. – ništa ne shvatajući, ogorčena je drugarica.

“Da, samo dva puta, jedan na ulici i jedan u radnji”, odgovorio sam.

„I da su odmah hteli da to urade“, nastavila je.

„Da, spreman sam da to uradim sada“, rekao sam.

- Kao sada. Ovde na ulici ili negde. – upitala je Vikina drugarica.

- Da, šta nije u redu s tim. Ovde sam spreman,” odgovorio sam.

Prijateljica je bila u šoku, a preostalo je samo da je zaprepasti svojom odlukom i više se nikada neće nasmejati Viki. Odlučio sam da se ne povlačim i već sam bio siguran da će Vikin i moj plan uspjeti. Pogledao sam okolo. Lagano je kišilo, ali u blizini nije bilo ni duše.

„Ako imaš nešto da odsečeš, onda ti to mogu dati odmah“, rekao sam.

Vika je počela da pretura po svojoj torbici i pronašla nožić kojim je rezala olovke.

“Ova će proći”, upitala je.

„Da, sasvim“, odgovorio sam.

Prijateljica je uplašeno pogledala, prvo u mene, a onda u Viku.

“Jesi li lud?” rekla je.

“Ne, sasvim sam ozbiljan”, dodao sam i počeo da otkopčavam jaknu kako bih izvadio već spreman i rastegnut penis. Vika je pogledala svoju prijateljicu, njena drugarica je pogledala Viku.

„Pa, ​​kome od vas da, neka odseče“, rekoh.

Prijateljica je pogledala Viku, a Vika je, kako smo odlučili, sve dobacila i rekla.

„Pa, ​​i sama si je htela, pa iseci“, i odmah joj gurnula nožić u ruke.

„Pa ja sam spreman, a ti uzmi torbu da se ne zaprljaš“, okrenula sam se Viki i otkopčala mušicu.

Prijatelj je bio potpuno zbunjen i nije znao šta da radi. Izvukao sam kurac i jaja i okrenuo se prema njoj. Moj penis je već počeo da plavi, i bio je toliko napet da je izgledao prilično impresivne veličine. Približavajući se svom prijatelju, upitala sam.

- Pa, preseci i uzmi, ili ja odlazim.Ne želim da se prehladim, inače kiša već postaje jača.

Prijateljica me je oklijevajući pogledala, a potom i Viku.

"Pa, zbunjena sam, preseci to i idemo, inače stojimo kao budale nasred ulice", rekla je.

Vika je odozdo stavila kesu ispod testisa i pogledala drugaricu. Ona je oklijevajući prišla i, stavivši nož na samo podnožje, ponovo pogledala Viku.

"Rezi ili odlazim", rekla je Vika.

Prijatelj je počeo da pomera nož preko penisa. Vika je počela da joj govori da pritiska jače, a drugarica je počela da pritiska nožem i nakon nekoliko pokreta moj penis i jaja su otpali i pali pravo u kesu. Prijateljica nije bila ona sama. Odmah je bacila nož na tlo i počela da briše ruke, iako se tu nije imalo šta brisati, niti jedna kap nije ušla, pošto se penis, nakon pola sata zatezanja, već počeo hladiti i krv se u njemu jednostavno zgrušala i zgusnula. Na oštrici je ostalo samo nekoliko mrlja. Vika se sagnula Shemale narudžba poštom uzela kancelarijski nož, bacila ga u torbu i rekla.

- Pa zašto stojiš kao vrana, ajde brže.

Prijateljica nije baš razumjela šta joj govore, a kada ju je Vika uhvatila za ruku i povukla za sobom, shvatila je šta žele od nje i pustila je tako brzo da je Vika jedva pratila. Odmaknuo sam se i izvadio flaster, zalijepio ranu i otišao u šetnju gradom, da bih se dva sata kasnije vratio na stajalište gdje smo se Vika i ja dogovorili da se nađemo.

Vika je stigla bez odlaganja.

„Pa, ​​moj prijatelj me više ne gnjavi niti se smeje“, upitao sam.

- Ne hvala. Više od sat vremena gledala je u tvoj penis i jaja i još nije mogla vjerovati da ih je sama odsjekla, a nije mogla vjerovati ni da si i sam odlučio da ih tako lako pokloniš na ulici.Pročitao sam joj par članaka, našao ih na internetu u kojima su opisani slični slučajevi, i tek tada sam je uspio uvjeriti da ona nije ništa kriva i da sam ja taj koji želi da budem odsječen, a ne ona htela je.

Kasnije mi je Vika ispričala još neke zanimljivosti o putovanju mog Besplatni streaming porno film i testisa. Prijateljica ga je uvijek držala u krajnjem kutu zamrzivača, a jednog dana, kada se spremala da ide kući u selo, kupila je kobasicu i još nešto što je trebalo zamrznuti i sve to strpala u zamrzivač. I kad je otišla, sve je bacila i stavila sa namirnicama, a moj penis u plastičnu kesu, u svoju torbu i otišla. Već u selu kod moje bake, kada je počela sve da izlaže, otkrila je moj penis i jaja u torbi i bila je zbunjena. Brzo je zatvorila torbu i izašla u dvorište. Već je malo pao snijeg i ona je sakrila moj penis i jaja u gomilu snijega i posula sve po vrhu. Vrativši se u kuću, sjela je kod bake i otišla kod roditelja, oni su živjeli u susjednoj ulici, i odlučili su je uzeti kako bi sakrili penis i jaja. Gurnula je glavu u sneg, ali tu nije bilo ničega i tek tada je videla da u krajnjem uglu dvorišta trči pas moje bake, a moja jaja i deo mog penisa vire iz njenih usta. Bila je toliko uplašena da bi neko ovo mogao vidjeti i promatrala je psa oko sat vremena dok mi potpuno nije progutao smrznuti penis i jaja. Tek tada je otrčala kući da se zagreje.

Kada je Viki ovo rekla njena prijateljica, jedva je suzdržala smeh. I meni je bilo jako smiješno kada sam sve ovo čuo od Vike, i htio sam to ponoviti i dati još jedan poklon da razuvjerim njenu prijateljicu, ali sam se predomislio. Ovo bi moglo razotkriti mene i Vikina prijateljica bi imala mnogo nepotrebnih pitanja na koja bih morao da odgovorim. Prijateljica više nije započela razgovor o ovom incidentu i nije uznemiravala Viku osmehom.I sama Vika je mogla da joj se smeje, ali nije to učinila.

A onda sam se posle nastupa vratio kući i počeo da čekam da završi pun mesec. Nahranio je svoje genitalije svog Prijatelja i otišao u krevet. Stalno mi se vrtila u glavi ona scena na ulici, kada je Vikina drugarica neodlučno gledala u moj penis i nije znala šta da radi, iako je i sama sanjala da joj na poklon dobije odsečeni penis i jaja. Možda mi je ovo opet odigralo okrutnu šalu, i probudio sam se ujutro, i to na mjestu gdje bi trebao biti otvor mokraćnog kanala. Ponovo se pojavila vagina. Ovo je otkrilo tajnu zašto sam se ili reinkarnirao kao momak, ili kao žena, ili kao aseksualno biće. Razlog je to što sam sa kakvim mislima zaspao, u to sam se pretvorio, a ovo me još više uplašilo ujutro kada sam to shvatio.

Ponovo sam tajno od Dime i Lene posetio fabriku i opet su me jebali radnici radionice tokom cele smene i opet sam doživeo i bol i zadovoljstvo i ponovo sam se iscrpljen i umoran vratio kući u svoje selo. A ispred mene su čekali novi izazovi i strah od razmišljanja posljednjeg dana punog mjeseca u koga se ne bih htio pretvoriti ni za kakav novac. Ali to će se desiti kasnije, ali sad je bio novembar, sneg je leteo, a noću je bilo hladno i neprijatno što sam sedela pored ugrejane peći i sećala se svega što mi se desilo.

(nastavlja se)

Sergej K. Čeljabinska oblast.

[email protected]


Ponovo je stigla dugo očekivana zima. Ura – aaah!. Snow, kako mi nedostaješ. Kako sam poželela da još jednom osetim nežne i prijatne dodire hladnog snežnog pokrivača na koži svog tela. Zakoračite bosi u djevičanski bijeli snijeg. Padnite goli na pahuljastu snježnu perjanicu i padnite u nju.

Nedostajao mi je i osjećaj adrenalina u krvi. Nedostajao mi je osjećaj slobode koji doživljavate kada ste potpuno goli na ulici, kada osjetite kako vam povjetarac leti po cijelom tijelu. Nedostajalo mi je oslobađanje – seksualno uzbuđenje se nakupilo u meni bez pronalaženja izlaza.

Ali, nažalost, sudbina mi nikada nije dala priliku da ponovo uživam u ovim senzacijama. Moji roditelji su bili na odmoru, sedeli kod kuće, posle brojnih poslovnih putovanja, a ja sam morala da šetam obučena čak i po stanu, zbog čega sam bila potpuno van navike. I moje sjećanje je bilo svježe na moje prošle avanture, koje su se umalo završile vrlo, veoma loše po mene. S tim u vezi, nisam ni znao kako da nađem osamljeno mjesto da ostvarim svoje fantazije.

Plašio sam se da odem na parcelu, bio je dug put do ostrva, uvek je bilo ljudi u šumi. Pojavila se ideja za skijanje: idite dalje u šumu, skinite se i uživajte u snježnom zagrljaju do mile volje. Prošećite goli kroz šumu, uronite cijelo tijelo u snježni nanos, zgrabite rukom šaku snijega i utrljajte ga u svoju vatru koja diše macu.

Ali za sada sam o tome mogao samo da sanjam. Utoliko mi je bilo bolnije gledati svježe snježne nanose i snijeg kako pada u velikim pahuljicama. Sećanja na moje šetnje nehotice su mi pala na pamet i ruka mi se nehotice penjala u gaćice. Kao odgovor na milovanja, moja maca se momentalno navlažila. Uzbuđenje je raslo.

U nekom trenutku uzbuđenje je dostiglo takav vrhunac da sam se probudio usred noći sa divljom željom za trenutnim oslobađanjem. Bilo je kao ludo.

Kao da sam gola, skočila sam do prozora - mamili su me mir i spokoj, bijeli snježni nanosi, prekrasno obasjani svjetlošću fenjera, snijeg koji je padao u rijetkim pahuljama. Termometar je pokazao - 2 C, moje omiljeno vrijeme.

Nije bilo snage da se više suzdržava. Tiho sam ušao u hodnik, bojeći se da probudim roditelje, koji su spavali u susjednoj sobi, skinuo ovčiji kaput sa vješalice, uzeo čizme i otvorivši ulazna vrata izašao na stepenište.

Da me je neko od komšija video u tom trenutku, čekali bi me ozbiljni problemi. U tom trenutku nisam razmišljao ni o čemu - nisam se uopšte kontrolisao. Sada, prisjećajući se te noći, ne mogu vjerovati da sam to učinio.

Držeći odeću u rukama, stajala sam potpuno gola na stepeništu, bosim nogama osećala hladnoću pločica i istovremeno talas uzbuđenja koji mi se diže u donjem delu stomaka.

Obukao sam ovčiji kaput i čizme, nestrpljivo sam počeo da silazim niz stepenice. Još jedan let, još jedan korak. A ja sam na ulici!

Tišina koja je vladala na ulici bila je toliko smirujuća da se ovdje pojavila želja da se potpuno skinem. Jedva sam se suzdržao da ovo ne uradim. Ruke su mi otkopčale gornje dugme, pa drugo, pa dugme ispod. Ubrzo je samo jedno dugme na kaišu ostalo zakopčano na mom kaputu.

Mraz je ugodno ohladio vrelo tijelo. Moje grudi, moja maca, noge. Šetala sam ulicom, uživajući u Momak daje djevojci oralno. Bilo je tiho i pusto. Moje uzbuđenje je raslo.

Prelazeći cestu, ušao sam u mali gradski park. Nakon što sam prešao nekoliko metara, otkopčao sam zadnje dugme, porub mog ovčijeg kaputa se otvorio i tijelo mi je bilo potpuno otkriveno.Hodao sam dobro utabanom stazom, obasjanom električnom svetlošću, zadivljen svojom nepromišljenošću. Bradavice su se stvrdnule i pogledale u strane, maca je tekla, zahtijevajući milovanje.

Želeo sam da produžim taj osećaj rastućeg uzbuđenja, da prošetam još koji metar, sto metara, hiljadu metara. Ali devičanski sneg sa strane staze me je nekontrolisano mamio. Više nije bilo snage da se suzdrži. Bacivši kaput na klupu, izuvši čizme, vrteo sam se u ekstazi na osvetljenoj stazi. Moje bose noge uopće nisu osjećale hladnoću. Trenutak kasnije, sišao sam sa staze u snježni nanos i odmah pao do koljena. Odšetavši oko pet metara, pao sam na koljena u snijeg, raširivši ih. Snijeg je bio ugodno hladan na unutrašnjoj strani mojih bedara, skoro dodirujući moje usne. Lagano izvivši leđa i savijajući koljena, osjetio sam kako moja vruća maca dodiruje snježnu površinu.

“Mmmm.” pobjegao mi je zvuk zadovoljstva.

Grabeći snijeg objema rukama, trljao sam ga po grudima, ponovo ga skupljao, trljao sam po stomaku, pa preko bedara. Kakvo je to uzbuđenje.

Raširivši ruke u stranu, pao sam na leđa u snježni nanos!

- A-ahhh.

Ležao sam u snegu, raširivši ruke i noge u stranu, slušajući kako hladnoća postepeno prodire u moje telo. Bilo je tako sjajno da nisam htela ni da se pomerim. Ležao sam i uživao u dugo očekivanim senzacijama.

Negdje sa strane, u granama drveća, krckala je grana. Ovaj zvuk me je izveo iz stanja euforije – nisam mogao spustiti gard. Kleknuvši iz snježnog nanosa, pogledao sam oko sebe - bilo je pusto i tiho.

Pokupivši šaku snijega, usmjerio sam ga u svoju macu. Pa još jedna šaka, pa još jedna. Trljao sam snijeg u vruću macu, uzbuđenje je raslo, dugo očekivano oslobađanje se neminovno približavalo.

Orgazam me obuzeo istovremeno sa mlazom svjetlosti koji je izlazio iz farova automobila koji je prolazio i okretao se. Srušila sam se na bok u snijeg, skrivajući se od auta, Asain sa velikim ogromnim sisama mekim i pahuljastim sam nastavila da drhtim od orgazma.

- Mmmmm.

Ne znam koliko sam dugo ležao u snježnom nanosu, ali sam došao k sebi od hladnoće - noge i ruke su mi se grčile od mraza. Ustao sam, počeo sam da se otresem snijega. Zaboravio sam da uzmem peškir - celo telo i kosa su mi bili prekriveni snegom. Izašla je iz snijega na stazu, sjela na klupu i pokušala otresti snijeg sa nogu - utrnuli su joj prsti na rukama i nogama. Snijeg na koži se otopio i kapi su se, spajajući se u potočiće, slijevale niz tijelo.

Urazumivši se da sedim gol pod lampom, vidljivom sa svih strana na sto metara, brzo sam navukao kaput od ovčije kože. Nisam mogao da uvučem noge u čizme - prsti na rukama i nogama nisu me poslušali. sta da radim. Moja kuća nije bila daleko i odlučio sam se na još jedan očajnički čin, hodajući kući bos.

Zgrabio sam svoje čizme i otrčao kući. Prsti su me boljeli od hladnoće i nisu mi dozvoljavali da hodam brže nego što sam mogao. Ubrzo sam stigao do svog ulaza i, otvorivši vrata, konačno sam bio unutra. Pod u ulazu mi se činio već topao. Brzo stigavši ​​do svog sprata, odahnuo sam - hvala Bogu, nisam nikoga sreo na putu.

Nakon što sam se na brzinu istuširao i malo zagrijao, zaspao sam tako čvrsto da sam spavao do jedan sat popodne. Moji roditelji nisu ni slutili da sam noću izašao iz kuće, a još manje u kom obliku. Noćni let je bio očajnički opasan - to sam shvatio tek kasnije. Ne znam šta me je tačno vodilo u tom trenutku da sam se odlučio na ovo. Hvala Besplatna lezbijska pornografija bez registracije, sve je dobro ispalo.

Prošlo je neko vrijeme i ponovo mi je počelo nedostajati uzbuđenje - bio sam kao narkoman, težio novim avanturama.

Roditeljsko odsustvo je završeno. Ura. Mogao bih se opet upustiti u neke šale. Otarasio sam se omražene kućne odjeće - samo sam po kući hodao gol. Vraćajući se iz škole, skinuo sam svu odjeću. Da bi hodala ulicom, nosila je kaput od ovčje kože na golo tijelo i čizme na nogama. Duljina moje odjeće bila je takva da su mi gole noge bile prekrivene i nije se moglo pretpostaviti da sam potpuno gola.

U jednoj od ovih šetnji besciljno sam hodao ulicom, slušajući kao i obično uzbuđenje koje raste u meni. Mraz je ugodno rashlađivao moje gole noge, a ponekad čak i probijao se gore do mojih nogu, do mace, što je izazvalo još jedan nalet sladosti u mom tijelu.

Odjednom se kraj mene zaustavio auto.

- Zdravo, Christine. – doviknuo mi je muški glas.

Osvrnula sam se i ugledala Romana na parkiranom broju devet, momka tri godine starijeg od mene koji je živio u susjednoj kući. Učili smo u istoj školi i uvek sam ga gledao - zgodan, visok momak, sportista. Sada je završio školu i radio kao zaštitar u nekoj firmi. Ponekad smo se ukrštali, imali smo zajedničke prijatelje, ali nikada nismo blisko komunicirali.

-Gdje ideš. – upitao je, „mogu li te odvesti?“

„Nigde, samo šetam“, odgovorio sam posramljeno.

„Pođi sa mnom“, predložio je Roman, „ja sada idem na jezero da se kupam u ledenoj rupi.“

- Vau, nisam ni znao da si morž.

„Kalim se već dve godine“, pohvalio se.

U meni su se borila suprotstavljena osećanja: zaista sam želela da idem s njim, ali sam se istovremeno plašila da će videti kako sam obučena i nisam znala kako da mu objasnim tu činjenicu. Vidio je moje oklijevanje i njegova ruka je posegnula za torbom koja je ležala na prednjem sjedištu da mi je oslobodi.Kroz glavu mi je proletjela misao: „Ako sednem pored njega, otvoriće se porub ovčije kože i on će videti moje bose noge.” Više nije bilo vremena za oklevanje.

"U redu", rekao sam, "ali ja ću se voziti pozadi."

„Inače ćeš me gnjaviti“, našalila sam se, sjedajući na zadnje sjedište.

„Naravno da hoću“, odgovorio je smešeći se, „kako da odolim takvoj lepoti?“

Sjedeći pozadi, namjestio sam kaput od ovčje kože tako da ne vidi moje gole noge u retrovizoru.

Dok smo se vozili do jezera, šalili smo se i veselo pričali - vrijeme je proletjelo brzo i neprimjetno. Bilo mi je lako i dobro biti s njim. Još uvek nemam dečka, ali oduvek sam sanjala o vezi. Uvek sam se čudila što su moje drugarice, manje privlačne od mene, iz nekog razloga imale dečke, neki jake i dugotrajne afere, neki prolazne - malo sam zavidela i jednima i drugima.

Vozeći se kroz šumu, automobil je počeo da se spušta do jezera - otvorio se prekrasan pogled. Cijelo jezero je bilo na vidiku: naša obala, prilično široka sa spasilačkim tornjem i kabinama za presvlačenje, suprotna obala, sa strmim pješčanim obalama, napola prekrivenim snijegom, i kamenim ostrvom u središtu jezera.

Površina jezera bila je prekrivena ledom, a u daljini su se mogli vidjeti brojni ribari. Odjeveni u debele podstavljene jakne, sjedili su na stolicama na sklapanje, neki čak i u svijetlim malim šatorima, i izgledali su kao djeca, vrlo željni neke zanimljive igre.

Roman je taksirao na obalu i okrenuo se ispred ledene rupe. Ne gaseći motor, izašli smo iz auta i pogledali okolo. Ledena rupa se nalazila blizu obale, bila je široka jedan i po metar i ulazila je pet metara u jezero.

“Neko je nedavno bio ovdje”, primijetio je Roman, “ledena rupa je očišćena, čak ni komadi leda ne plutaju.”

U blizini nije bilo ni duše, osim ribara koji su sjedili u daljini.

- Pa. Hajde da plivamo - zamolio je Roman.

„Pogledaću te“, odgovorio sam.

Roman je počeo da se svlači, stavljajući stvari na klupu pored obale. Gledajući njegovo mišićavo tijelo, osjetila sam kako u meni raste uzbuđenje. Ostavljen samo u kupaćim gaćama, Roman je zakoračio prema ledenoj rupi.

Rupa je počinjala od same obale, a dubina na samom rubu vode jedva je dosezala do skočnog zgloba, a kroz prozirni sloj vode jasno se vidjelo pješčano dno.

- Vau. – uz vapaj je Roman odlučno zakoračio u vodu.

- Uhhh. – trenutak kasnije već je glavom zaronio u vodu.

Stvarno sam želio da mu se pridružim. Dok je ronio po drugi i treći put, brzo sam skinula bundu i čizme i polako otišla do rupe, skupljajući svoju dugu kosu u rep gumicom.

Roman me je ugledao i ostao zapanjen - nije očekivao da ću riskirati da zaronim u jezero, a pogotovo nije očekivao da će me vidjeti u ovakvom obliku.

- Vau. – to je sve što je mogao da kaže.

Pohlepno me je gledao, izjedao me očima, pa mi je bilo malo neugodno. U isto vrijeme, bila sam svjesna da izgledam zapanjujuće. Moj ujednačen preplanuli ten bez bijelih mrlja, sačuvan od ljeta, moje vitko tijelo, potpuno bez dlačica zbog redovnog uklanjanja dlačica, moje grudi, iako male, su idealno oblikovane.

Bose noge su, nakon kontakta sa snijegom, povoljno prihvatile hladnu vodu. Ali kada sam krenuo dublje u vodu, osjetio sam koliko je ledeno. U to vrijeme Roman je već izašao na obalu i, osušivši se ručnikom, pogledao me. Sakupivši svu svoju volju u šaku, ne obazirući se na jezivu hladnoću, ušao sam u vodu do pojasa i duboko udahnuvši potpuno zaronio u rupu.

- Ahh-. – vrisnula sam.

Nakon prvog ronjenja, drugi i treći su bili lakši.Brišući vodu s lica, krenuo sam prema obali. U to vrijeme Roman je već obukao pantalone i cipele i prišao mi, pružajući mi ruku da mi pomogne da izađem na obalu.

Pogled na prelepu golu devojku koja je izranjala iz jezera kao da ga je potpuno zauzeo - nije ni pomislio da mi pruži peškir. Stajala sam bosa na snijegu, sva mokra, a on, koji je stajao pola metra od mene, kao da je bio u nekakvoj omamljenosti.

Nakon nekog vremena zakoračio je prema meni, ruke su me zagrlile, pa se spustio niže, legao na moju zadnjicu i stisnuo je, snažno me vukući prema sebi. Osjetila sam svoje smrznute grudi pritisnute na njegova topla, mišićava grudi i osjetila svoje bokove na nečem tvrdom u njegovim pantalonama. Roman me je podigao i odnio do klupe. Spustivši pantalone i stavivši peškir na njega, sjeo je na klupu - penis mu je, prilično velik, ponosno stršio. Sjela sam na njega, okrenuta prema Romi, a njegov kurac je lako skliznuo u moju macu koja curi.

Počela sam da se krećem, usne su nam se sklopile, njegove ruke su gladno lutale po mom telu. Bio sam potpuno u zadovoljstvu i nisam imao kontrolu nad onim što se dešava oko mene. U tom trenutku nisam mislio da smo potpuno otvoreni za sve, a posebno mene, kako sjedim, potpuno gola, na Romanu. Osećao sam se dobro!

„Ljudi dolaze“, rekao je Roma.

Gledajući sa strane, vidio sam grupu ljudi kako nam prilazi. Dvije žene i četiri muškarca, stotinjak metara od nas, kretali su se u našem pravcu i, po svemu sudeći, išli su upravo prema ledenoj rupi.

Osjetila sam kako mi se orgazam približava i nisam htjela prestati. Ništa nije postojalo oko mene osim osjećaja u mojoj mački. Nastavio sam da se krećem, sedeći na Romanu. Uzbuđenje je raslo. Orgazam se približavao istovremeno sa ljudima koji su se približavali.Uz uzbuđenje, porastao je i nivo adrenalina u krvi. Još malo. Još bliže.

Grupa ljudi se nalazila dvadesetak metara od nas, kada sam osetio kako se Romino telo napeto i, nakon osećaja udaranja mlaza sperme, prvo sam se sagnuo, a zatim, snažno pritisnuvši čovekova prsa, zadrhtao u grčevima. od orgazma.



Nastavlja se.

[email protected]


Dio-5.



Bližila se jesen i naš šef je, kao i svake godine, ponovo otišao na odmor. Bio je strastveni ribolovac i lovac i nastojao je da svoj odmor uskladi s jesenjim otvaranjem. Zajedno sa njim na odmor su otišli i neki ljubitelji rekreacije na otvorenom, a pored mene i žena u kancelariji su radila još dva muškarca, blizu penzije, koji su ili pušili u dvorištu ili sedeli za stolom glavom. zakopan u fascikle sa papirima.

Pogodila me nova ideja o tome kako se zabaviti i obaviti malo ekstremnog posla na radnom mjestu. Dugo sam razmišljao i sutradan konačno odlučio. Došavši na posao, okružio sam se dijagramima i papirima, a čim je ručak završio, došao sam nešto ranije, brzo skinuo pantalone i stavio ih u torbu, sakrio ih u orman kod računovođe Marije Igorevna, gurajući ih iza fascikli sa izveštajima. Tamo su se rijetko penjali i bio sam siguran da ih niko neće naći. Žene su se vratile sa ručka malo kasno, žustro razgovarajući o nečemu dok su hodale.

Ukopao sam se u posao, gurnuvši stolicu što je dalje moguće ispod stola i izvukavši dasku tastature da pokrijem svoj izuzetno uzbuđeni penis odozgo. Zauzevši mjesta, još nekoliko minuta su razgovarali o nečijim porodičnim prepirkama, a onda su se bacili na posao, ni ne sluteći da ja sjedim za stolom samo u majici, bez pantalona i sa penisom koji mi viri. Čak sam se na trenutak osjetio i posramljen i neugodno, ali bilo je nemoguće ništa vratiti. Pantalone su mi bile van domašaja. Pred kraj radnog dana, Lyubasha je utrčala i dala mi jedan dokument da ispravim, koji sam ispravljao do kraja radnog dana, dok ona sama nije došla po njega.

"Čekam i jedva čekam, uskoro ćeš završiti", upitala je ulazeći u kancelariju.

- Skoro je spreman. „Odštampaću ga sada“, odgovorio sam i pritisnuo dugme za štampanje.Štampač je počeo da radi, a ispravljeni papir je pao pravo u Ljubašine ruke.

- Svi moraju da trče za tobom. Sami to nikad ne završite do kraja - gunđajući, uzela je dokument i otišla a da nije ni došla do mog stola. Imali smo jedan štampač za cijelu kancelariju i stajali smo malo po strani.

Ništa više neobično se nije dogodilo i ja sam mirno radila do kraja radnog dana, čekajući da Marija Igorevna i Tamara Petrovna odu kući. Čim su se vrata zatvorila za njima i izašli napolje, brzo sam izvukao pantalone i nakon što sam se obukao izašao. Dan je protekao sasvim normalno i bio sam oduševljen onim što se dogodilo. Uveče sam dugo razmišljao o ovome i hteo sam da to ponovim, i nisam mogao da odolim da ne napišem svom prijatelju mejlom i da mu sve ispričam i, kao slučajno, ne pitam ga za savet.

- Možda mi možete predložiti kako da ponovo napravim tako ekstremni izlet.

Odmah mi je odgovorio pismom.

- Ako je moguće, dođite na posao bez ikakvih pantalona.

Ova ideja i njegovi savjeti su me zaista oduševili i počeo sam razmišljati kako da to izvedem. Odluka je došla prirodno. Radeći hitan posao, nisam ga uspio obaviti na vrijeme i uzevši ključeve od kancelarije da ostanem nakon posla, obavio sam zadatak i vratio se kući sa ključevima. Ostalo je samo skupiti hrabrost i donijeti odluku. I nasmijao sam se. Ustajao sam ujutru oko dva sata ranije nego inače, brzo sam poneo nešto za grickanje, a čaj nisam čak ni popio, da ne bih na poslu morao u toalet. Ali ipak sam zgrabio praznu plastičnu flašu za svaki slučaj. Obuvši plavu majicu i patike na noge, povukao sam penis i jaja, jer sam želeo da me uzbuđenje ne napusti tokom celog puta do posla, izašao sam iz kuće kroz baštu i nazad po selu. došao u kancelariju pola sata pre početka radnog dana.Nakon što sam pogledao okolo, otrčao sam do ulaznih vrata i brzo ih otvorio.

Ušavši u hodnik kancelarije, pogledao sam okolo i, otvorivši svoju kancelariju, brzo zauzeo svoje radno mesto. Bilo je prekasno za povlačenje jer sam deset minuta kasnije već čula glasove i korake u hodniku i na drugom spratu iznad glave. Počeo je radni dan, a ja sam sjedila za stolom samo u majici i patikama sa penisom koji mi je virio i rastegnut, i nisam imao načina da se ničim pokrijem. Srce mi je samo lupalo, bilo od straha ili od uzbuđenja. Ubrzo su u kancelariju ušli računovođa i ekonomista i preuzeli svoje poslove, razgovarajući o Eamon jebi ga odgovor epizodi svoje omiljene TV serije. Učtivo sam ih pozdravio i, stisnuvši se u stolicu, pravio se da sam nečim veoma zauzet.

„Da je posao hitan“, upitala je Tamara Petrovna.

- Da, moramo završiti do večeri. Inače ću sigurno dobiti opomenu”, preuveličao sam situaciju.

Više me nisu gnjavili osim dok su pili čaj, ali sam ljubazno odbio i gurnuo prstima po tastaturi, kucajući ne znajući šta.

Ljuba, naša sekretarica, došla je oko deset sati i uzela od mene ključeve od kancelarije, prije nego što je na moj sto stavila papire poslate faksom. Znala je više o meni od onih koji su sedeli pored mene, ali nisam želeo da rizikujem i da joj na licu nanese neopisivo iznenađenje. Nije znala da sakrije emocije, a po izrazu lica uvijek se moglo reći kakvo je raspoloženje i odnos prema onome što se dešavalo.

Jednom rečju, do ručka sam uspeo da radim sasvim mirno, a čak sam uspeo i dva puta da zategnem testise i penis, radeći to u prisustvu žena ispod stola a one nisu ni slutile dok su radile svoj posao i razgovarale.

Kada su svi otišli na ručak, ja sam i ja nešto pregrizao i odlučio da malo protegnem noge. Ustao sam od stola i hodao po kancelariji, njišući se u različitim smjerovima.Zatim, lagano otvorivši vrata i osluškujući, zakoračio sam u hodnik. Bilo je to neka vrsta ludila. Bila je sredina radnog dana, pa makar bio i ručak, ali svako je mogao ući. Nakon što sam prošao hodnikom u jednom pa u drugom smjeru, vratio sam se kod sebe i sjeo za sto čekajući kraj pauze.

- Jeste li već ručali, odjednom su me Ljubašine riječi šokirale kao grom.

Vrata su bila malo otvorena i ona je to primijetila i ušla.

„Da, posao je hitan, tako da imam vremena da ga završim“, odgovorio sam nasumce.

Ljuba je otišla gore i onda je pola sata kasnije, kada su već svi bili na svojim mjestima, opet došla do nas i svima podijelila papire i rekla.

- Ovo je hitno. – i pogledao me i namignuo mi.

Shvatio sam da sam ponovo zaboravio na kamere i da je uspela da vidi da izlazim u hodnik. Sada je preostalo samo čekati da se vidi šta će učiniti. Ali sve je prošlo kao i obično. Ne čekajući od mene gotov papir, došla je ponovo na kraju radnog dana, i stojeći pored stola razgovarajući sa ženama, pogledala me i čekala da potpišem taj izvještaj. A onda se nagnula i uzela ga i bacila pogled na moju stolicu na kojoj sam sjedio. Da li je nešto videla ili ne, ne znam, ali mačke su me grebale po duši.

„Šta ako se njeno raspoloženje promeni, a ona odjednom pred svima otkrije da ja sedim bez pantalona“, razmišljao sam, kada je iznenada Marija Igorevna rekla.

- Zar ne ideš kući?

Pogledao sam na sat i brzo odgovorio.

- Da, da, sada.

Čim su žene otišle, čekao sam još pola sata i, uvjeravajući se da je hodnik tih i da nema nikoga, napustio sam sto i spremio se za polazak kući. Gledajući u hodnik, uvjerio sam se da je sigurno i otišao do ulaznih vrata. Bila je zaključana izvana.Nije preostalo ništa drugo nego ponovo koristiti prozor na drugom spratu i, iskočivši kroz njega, sat i po kasnije već sam bio kod kuće bez nekih posebnih incidenata, osim što sam morao malo protrčati kroz koprive i sad su mi gorele noge i guza, jaja i penis. Da to nisam uradio, vidjeli bi me iz auta koji je prolazio putem.

Ceo vikend i nekoliko dana nakon toga bio sam u stanju blagog uzbuđenja zbog onoga što sam uradio. Dolazak na posao samo u košulji bez pantalona ili čak gaćica mi je ranije bio nemoguće rješenje, ali sada sam to uspio i čim su mi misli proletjele kroz svaki mali detalj ove avanture, moj penis se odmah uzbudio i stao kao nikad prijekao kamen. Pošto sam pisao o svemu što se desilo autoru ideje, dobio sam odgovor od njega. Bio je šokiran što sam ja to odlučio i uradio, a sutradan u srijedu dobio sam pismo od njega. U njemu me je zamolio da to ponovim kada je saznao da kod nas na poslu mnogo ljudi ide na banket povodom penzionisanja jedne veteranke iz susjednog odjeljenja na njen pedeseti rođendan. I stoga će u kancelariji biti vrlo malo ljudi.

Ponovo me je zapalila ova ideja i nakon što sam pročitao njegovo pismo do kraja, shvatio sam njegov nagoveštaj. Predložio mi je da idem na posao potpuno gola i penis mi je odmah ustao čim sam pogledao žene koje rade u blizini i ne sluteći o čemu sada razmišljam i kakvi su mi planovi. Ideja mi se svidjela, pa sam odmah otišao na recepciju i uzeo ključeve zgrade kako bih ujutro stigao prije svih. Ljuba me je pogledala i nasmiješila, rekavši da ako idem negdje da ostavim ključeve u kancelariji na stolu. Pristao sam i izveo ih u hodnik.

Jedva sam mogao obuzdati penis u erekciji, držeći jednu ruku u džepu i pritiskajući je uz nogu.

Uveče sam proveo dugo analizirajući i razmišljajući da li radim pravu stvar ili ne. Na kraju krajeva, bio je to ogroman rizik, i iako mi je dio mozga govorio, nemoj to činiti, drugi veliki dio me je tjerao na ovaj rizičan korak.

Probudivši se rano ujutru, iako je napolju već bilo svetlo, brzo sam uspeo da sredim stvari kod kuće i ostavio poruku svojoj komšinici da hitno ode kako bi mogla da čuva kuću i domaćinstvo. Obuvši patike, otišao sam kroz baštu do obale jezera i gol, zaobilazeći kuće, krenuo prema kancelariji. Bilo je svijetlo i put se jasno vidio, ali i ja sam bio jasno vidljiv, ali na sreću svi su još spavali i oni koji su se probudili bili su kod kuće, a tek u daljini sam čuo buku automobila koji se kreću autoputem, što sam morao bi da pređe dva puta. Uspešno sam to uradio, naravno, pošto još uvek nije bilo previše saobraćaja, a kada sam bio iza garaža, pogledao sam okolo. Bilo je tiho, a na ulici još nije bilo nikoga. Otrčavši do ulaznih vrata, brzo sam otvorio katanac i onaj ugradbeni i ušao unutra. Zatim je otvorio svoju kancelariju i sjeo za svoj stol. Stanje je bilo užasno, a drhtavica mi nije dala da se smirim. Bilo je strašno, ali na moje iznenađenje, penis me je samo boljeo od uzbuđenja.

„Da, spreman sam da ne uspem ovde iz straha, ali njega barem nije briga“, pomislila sam o njemu i nacerila se.

Uzevši papir, napisao sam.

- Otišao sam u selo N da sa vlasnikom izmerim mere na njegovom autu. Sergej. Stavio sam ključeve od ureda u blizini kako bi ih Lyubasha mogla pokupiti, jer je nagovijestila da će doći na posao.

Sada mi je preostalo samo da uradim zadnju stvar, da nađem mjesto da se sakrijem jer kancelarija nije bila zaključana i svako ko bi danas bio na poslu mogao je u nju ući. Gledajući u popunjene ormare, odmah sam odbacio tu ideju. Onda je pogledao u hodnik i pogledao ispod stepenica i takođe se nije usudio da tu sjedi cijeli radni dan.Nisam imao dovoljno vremena da provjerim na drugom spratu jer 3d incest mama i sin kroz prozor već vidio mehaničara i njegovu suprugu, koja je radila u kadrovskoj službi, kako idu prema kancelariji. Brzo sam utrčala u svoju kancelariju i, zatvorivši vrata, otišla iza svog stola i prvo sela na stolicu, a onda, shvativši da ću se sa golim torzom odati, odmah se brzo sagnula ispod stola. Ubrzo su se u hodniku začuli koraci i glasovi, a ovo je, da tako kažem, bila tačka bez povratka. Udobnije sam se smjestio, jer sam shvatio da ću ostatak radnog dana morati sjediti gola ispod stola.

„Dobro je da sam bar pomislio da napišem ceduljicu koju sam ostavio za merenje“, rekao sam sebi i, uzevši penis u ruke, počeo da se igram njime, pomerajući rukom celom dužinom.

Nisam znao šta će se dogoditi za minut ili sat, ali dogodilo se nešto što nisam mogao ni da zamislim. Otprilike pola sata nakon početka radnog dana, vrata kancelarije se iznenada otvaraju i ulazi Lyubasha, sekretarica, a sa njom i Marija Igorevna. Otvorili su ormar i izvukli poklon za junaka dana, upakovan u kutiju. Uostalom, kada sam otvorio ormar, vidio sam ovu kutiju i mogao sam pretpostaviti šta je u njoj. Bio sam na ivici da budem razotkriven. Sjedeći ispod stola nisam ni disao, jer sam se bojao da me ne čuju.

Ljuba i Marija su preturale po kutiji, vezivale mašne za poklone, a ja sam ih ispod stola posmatrao kroz razmak od dva milimetra. Čim su završili s poklonom, Marija Igorevna je sjela za svoj stol i Japanska seksualna radnica nešto da radi, a Lyubasha je došla do mog stola i, pročitavši poruku koju sam ostavio, uzela ključeve od kancelarije i otišla u svoju kancelariju. Imala sam toliku napetost u cijelom tijelu pomiješanu sa strahom i uzbuđenjem da nisam mogla definirati svoje stanje u tom trenutku. Čak sam se i ukočio, a ruka, kako mi je stiskala penis tako i držala ga, nije ublažila pritisak.Ljuba se vratila deset minuta ili više kasnije, činilo mi se, i rekla.

- Sad će Valera doći i odvesti nas.

„Već završavam“, odgovorila je Marija.

Ubrzo je ušla Valerka, uzela kutiju i otišla. Marija i Ljuba su izašle za njim i zatvorile vrata za sobom. Odmah mi je bilo bolje, ali me strah i iznenađenje i dalje tjerali da sjedim i ne ispuzim ispod stola. Kada sam već začuo buku automobila koji se udaljavao, smirio sam se i osluškivao zvukove u hodniku. Bilo je toliko tiho da mi se činilo da u kancelariji nema nikoga osim mene. Ohrabren, sjeo sam za svoj stol i počeo razmišljati dok sam gladio penis. Šta sam mogao sa sobom, jer predstoji još najmanje sedam sati rada, ne računajući pauzu za ručak.

Prije ručka se nisam usuđivao ništa učiniti, a nakon što sam osluškivao korake kada su svi koji su radili odlazili na ručak, shvatio sam da nema više od deset ljudi. Čim su koraci utihnuli, pogledao sam u hodnik. Prvi put sam na poslu bila gola bez odeće i ne samo da sam se sakrila, već sam se nekako i kretala, i to je opet učinilo da mi se penis uspravi kao kolac. Odmah sam izvadila čipku iz čarape i povukla je u samoj osnovi. A onda sam povukao jaja koja su me bolela od samog jutra od činjenice da sam se držao i nisam hteo da svršim dok se ne vratim kući ili bar do kraja radnog dana, tako da želja učiniti nešto ne bi nestalo.

U hodniku je bilo tiho, a ja sam napravio nekoliko neodlučnih koraka dok sam hodao hodnikom prema ulaznim vratima. Gledajući kroz prozor pored vrata, uvjerila sam se da nema nikoga i brzo potrčala uz stepenice na drugi sprat. I tamo je bilo tiho. Pregledavši ulicu kroz prozore iz hodnika sa dvorišne strane i uvjerivši se da nema nikoga, ušao sam u predsoblje i pogledao kroz prozore koji vode na ulicu.Ni tamo nije bilo nikoga. Obišao sam pod i ponovo otišao u predsoblje. Gledajući kroz prozor, skoro sam progutao jezik. Dvoje naših radnika išlo je prema kancelariji. Kao da me je neko ubo. Poleteo sam i, preskočivši dva stepenika u nekoliko skokova, našao se na prvom spratu i upravo sam uspeo da zatvorim vrata kancelarije za sobom kada su ulazna vrata zaškripala i čuo sam glasove onih žena koje su se vraćale sa ručka.

- Fuj, prohujalo je - jedva dišući i oprezno koračajući, otišao sam do svog stola i zavukao se ispod njega. Do kraja radnog dana više se nisam usuđivao da izađem, i tiho sam se igrajući kucom i mudima čekao do kraja dana. Kada su svi otišli i kancelarija je zatvorena, ja sam neko vrijeme lutala gola po podovima, mazila uzbuđeni i napregnuti penis, a onda sam iskočila kroz prozor i vratila se kući zaobilaznim putem.

Uveče dugo nisam mogao zaspati, prisjećajući se svoje riskantne avanture, koju sam ipak učinio, iako sam o tome mnogo puta razmišljao.

Sutradan, kada sam došao na posao, pitao sam kako je penzionerka ispraćena na zasluženi odmor. Ali niko nije imao neku posebnu želju za razgovorom jer su svi imali glavobolju i niko nije imao želju da radi. I ubrzo, jedan za drugim, svi koji su bili na godišnjici otišli su kući ili su nastavili slavlje.

Oko jedanaest sati, skoro pre ručka, Ljuba je došla da me vidi i, videći da radim sama, tiho me upita.

- A šta se dogodilo juče?

“Kako to misliš?” upitala sam, praveći nerazumljivo lice.

- U koje si selo otišao. – postavila je pitanje Ljuba.

- Nazvala sam onu ​​koja je pisala u cedulji i pogledala sekretaricu.

“Pa, šta je onda ovo?” i Lyuba mi je stavila disk Mame gole isječci sto.

Ubacio sam ga u kompjuter i uključio.Prvo što sam vidio je kako sam gola zatvorila ulazna vrata za sobom i brzo utrčala u kancelariju, a onda mi je trenutak kasnije glava provirila iz kancelarije, a onda sam izašla i hodala gola po podu. Upravo sam se za vrijeme ručka snašao. Ljuba mi je rekla da tokom radnog vremena gasi kamere, a pali ih samo uveče. Nisam znao da ih je ostavila uključene. Uostalom, poslednji put kada sam došao na posao bez pantalona samo u majici, nije ni nagovestila da me je videla. Nisam znao šta da kažem i glupo sam spustio glavu.

- Serjoga, razumeš da ako je neko ušao u prijemnu sobu kada mene nije bilo i video sve ovo, počela je da me kori, gledajući me od glave do pete.

- Dobro, razumem, odgovorila sam tiho i tupo gledajući u pod.

Uslijedila je minuta pauze, a onda je upitala Ljuba.

-Gde si sakrio svoju odeću?

Ne gledajući je u oči, tiho sam promrmljao ispod glasa.

- Ostavio sam ga kod kuće.

Na licu joj je bio takav izraz da je stajala otvorenih usta minut ili više i, ne nalazeći ništa da odgovori, pitala me.

- Mogu li pokazati Valerku. I posegnula je za diskom.

Uzeo sam disk i dao joj ga, stavivši ga u torbu. Ljuba se još nije oporavila od šoka i, stavivši to među novine, napustila je ured. Znao sam da Ljuba nije od onih koji su, saznavši vest, odmah potrčali na tračeve, inače bi o meni kružile nerealne glasine više od godinu dana ne samo u našem selu, već i u okolini. Možda sam zbog toga počeo da zanemarujem malo opreza, ne plašeći se nadzornih kamera postavljenih u kancelariji, i po ko zna koji put sam bio predmet razgovora i gledanja mojih avantura prijatelja Valerke i njegove supruge Ljube.





Mislim da se moje avanture tu neće završiti. Jesen i zima su pred nama i već imam zadivljujuću ideju šta da radim, ali Unija starobelsk bračna agencija lijepa malo da sačekam - pišite, biće mi drago da proćaskamo i raspravimo. Sergej.

[email protected]