Starinske gumene igračke

Moskva, 9. jul 1998, letnji kafić u ulici Arbat. Neprekidno šuštanje stepenica, koktel mirisa, buka stotina glasova.

16 sati 17 minuta, prva čaša konjaka (spržena, odvratnog okusa i besramno skupa).

- Da gospodine. Pa, u šta buljiš. Zar ne vidiš - mi smo ku. Dobro, prošla je, jebi je. cure. Ali ne treba da prođeš. I ti si prošao. Stići tu građanku, žuri na zanimljivo mesto.

(pogled nehotice staje na kiosk koji stoji nasuprot sa majicama, lutkama i ostalim, izvinite, sranje. Možda nađete drugu definiciju za ovo.

Nemam.)

- Kakav beskonačni tip. Zdravo, fartsa je evergreen, kao melodije Cola Portera. Šta. Koliko je dug put od licenciranog Polidora Abbe kod "Sovjetskog kompozitora" do ovog poslužavnika na kojem ste izlagali nečije djedove medalje. izveden ne bez pomoći usana.

A evo i klijentele!. O, debela emisija. Hello fatties. Odakle dolazi drva za ogrjev. Bundes. Izgleda kao da izgleda. Ne možete uzgajati takve kolekcionarske šupke na oskudnim poljima centralnog regiona Crnozemlja. Pa, zdrave bule, da tako kažem, Guten Abent, žrtve abortusa koji je napravio Emancipation iz Ujka Greenpeace. Ne gledaj ove majice, ionako ti nijedna neće stati. Dakle, zapušite rupe u držačima svojih mjesečnih Titanika.

I šta je to. Lokalni turisti. Mogu li da te ne gledam. Može. Hvala. Ne gledam. Ipak, ova lijevo ima slatku trzajuću lijevu zadnjicu. Očigledno se neće zadovoljiti šetnjama Arbatom, a usred noći, uzalud lutala hodnicima hotela u potrazi za pokvarenim žigolom, vratiće se na početak, u svoje hrčuće dlakave krugove.

Ko je sljedeći?. Model?. Model čega. Osoba. Pojedinci. Žene. Dakle, ne žuri, plivaj polako, posebno dugo ću te psovati. To si ti, i. cure sa veslom model 1970 (upravo ove voštane figure u lila parkama gledao je tvoj tata, naslonjen na posudu najnevinijeg grijeha, u kojoj je već ležalo svo smeće tvog sadašnjeg postojanja, spakovano u 4- 8-12 itd. ćelije). Sad si već velika cura, naučila si da brojiš zlatnike u polju budala i postala prvoklasna mljekarica u onim štalama gdje mukaju na engleskom. .Sve je u redu. Glavno je da vodite računa o sebi da, ne daj Bože, niko ne shvati da ste samo model osobe, a ne ličnost. Otuda - zubi, usne, noge, grudi, oci i sve je kao prava stvar. I staza u preponama, isecena po šablonu četkice za zube. Sve na licu mesta. Pa, plivaj, plivaj. Možda si pobedio ne udavi se. ne zelim te.

Porodica. Udji, nemoj da kasnis, jos treba da dodjes do zoo vrta. Mama, ne gledaj tako svoju cerku, i ona ce jednog dana ostariti, a oboje cete ljubomorno vuci vrati svoju unuku, koja je zurila u uličnog svirača. Neće ostariti. Mi, u. - šarmantan.

Evo naše publike. Hipari i Brzi ebanovina tinejdžerka. Hip-hop ili kako ga već zovete. Za šta pijemo, momci. U redu. Za ovo ću i tebe napumpati. A ograda između nas je sranje, zar Jaime paetz gol Iako je za njegovu izgradnju bilo potrebno deset godina. Preskočiti ovako nešto na flaši je prava stvar.

Sveštenik. Radnici. Nova. Starica pod kišobranom. Da li je nebo tlačiteljsko. Razumem. Beskućnici, pijanice, pelin.

I evo je.

Hoće li mi neko donijeti pepeljaru?!

Eto, 17 sati i 21 minut, deveta čaša konjaka (uglavnom ništa ako ga dobro zagriješ na dlanu i ne dišeš na nos kad piješ).

- Pa šta, jadna farso. Konačno sam prodao majicu. Pa, hvala Bogu. Još pola sata - i možeš kući, do pilećeg stomaka. Da, znam da je sjajna žena, samo je pod stresom preko krova - i treba da se pretvara, i umota se uveče, i ode na neko pristojno mesto da se malo diše. Sve razumem. Ne ljuti se. Svi se vrte ko veverica, a točkovi - kako god sudbina nacrta, vrte se na taj način. Ja bih od tebe sam kupio gnezdaricu - samo da je napravim, zajedno sa svojim potomcima, na polici u streljani i .Da, nema para.

Ah, evo šoua sa kaming back-om. Zdravo, debeli. Šta, da ti dam prvi broj poljubaca. Bogami, vredi. Obojica odjednom. Skini šorceve, goli brda i padaj izvorima. I valjda će se telesni ponor zatresti od strasti negrinpisa . A onda uđite, odgurujući višak mesa, u svetinju i gurnite se tamo, kao u tramvaju, prebacujući se s humka na humku. I da bi obojica urlali, odjednom ili redom, da bi zemljotres, kao komšijski nameštaj, zadrhtao i klonulost minhenskog puba izbrisala im zavidne brkove.

I eto gospođe iz Zazhopinskie Vyselki, hoda neravnomjerno, čuči pored gospodina, instinktivno miluje njegovu najjaču tačku. Jaka tačka se njiše, već dugo se plaši da ne uplaši suvog leptira damine ruke. nehotično šapat. Po svemu sudeći, mirovni ugovor je već sklopljen, a ako vas na putu ne uhvati okretan zvonik, završiće se potpisivanjem akta o predaji pod hrkanjem djelimičnog budno meso.

Ma, evo ti manekenko. Ne ljuti se na mene zbog ovoga što si rekla. Razumem, ništa nisi kriva. Ovakvu su te napravili, za potrebe. Zdrobili su ga, upropastili, ponovo zalepili - i hajde da konzumiramo. jebote. jebote. znam, nedavno ste plakali u Kodaku kada ste zajedno sa plavim dečkom pokopali svoje detinjstvo u ponor. A onda si progutao, poput udava, ovo ogromno, bogzna-zna kakvo, neautohtono parče neprijateljskog mesa. I onda popio Martini, gledajući kroz prozor u zoru, izgubljen u krošnje drveća. Jadna bogata Igre za seks mačića. Zašto još niste u zoološkom vrtu?. Međutim. Šta ja to govorim. Svi smo tu - u zoološkom vrtu. Kakvu divnu decu imate. Ne dozvoli im da odrastu da budu kao ti i ja.

Ljudi sa zabave, nemojte prolaziti. Još jedan. Lako. Šta još. Šta još. Ne, neispravno svirate ovaj akord. Vidite, ovdje trebate staviti mali prst na treći prag pa će bolje zvučati.

Sveštenik. Radnici. Nova. Starica pod kišobranom. Beskućnici, pijanice, pelin.

I evo je. vraća se.

Hoće li mi neko konačno dati pepeljaru ili ne?

Eto, tačno u 19:00, poslednja čaša votke.

Gde su svi uopšte?

Haljine, suknje, kratke pantalone, čizme, kišobrani, majice, prsluci, cipele, pantalone, kape. I još. Kamere, video kamere, mobiteli, naočale, cigarete, novac, novac, novac. Ko donio toliko stvari ovdje. Zašto se svi kreću. A gde su ljudi nestali. Hej. Ljudi!

Ljudi. Gdje si je sakrio. Čekao sam je toliko sati. Mjeseci. Godine. Upravo je bila ovdje. Ko Cum inside me je od vas odveo. Ti, bijeli prsluk. Ili ti, siva kravata. Daj mi je, ona nije tvoja. Ona je moja, i nikada neće biti ničija. Čak i da jeste. Čak i da nije ničija.

Boli me. Umirem od ljubavi. Da li vam se to desilo, gospođice Skirt. Šta je sa vama, g. Porodično-gaćice-ispod-majice. Jeste li ikada umrli od ljubavi. U očima vidim da ne.

Treba mi samo ona. Još imam vremena da vam sve oprostim i volim, samo je dajte meni!.

I ko će mi konačno donijeti pepeljaru?!.

©Mr. Poljubac, Sto fragmenata jednog osjećaja, 1998-1999.