Ljubavi se osjećaju muško

Zdravo, dragi čitaoci. Možda će se ova kreativnost nekome učiniti bogohulnom, unaprijed se izvinjavam za skrnavljenje uspomena iz djetinjstva. :) Zanimalo bi me da čujem vaše povratne informacije da shvatim da li treba da nastavim ove beleške od ludaka. :) I molim vas nemojte to shvatiti preozbiljno, jer to je bajka, makar i nije za djecu. Ali sigurno će biti sretan kraj. :)

Diego Holmes.

Nekada davno, u gradu na obali Sredozemnog mora, živio je stari stolar Đuzepe, zvani Sivi Dik. Stariji homoseksualac i ženomrzac, jako podstaknut jeftinim pićem, volio je da trlja svoj mlohavi privjesak pred muškarcima u prolazu, zbog čega je više puta bio tučen. Još u mladosti, jedan šarmantan zeznut, ugledavši boju njegovih stvari, proslavio ga je po cijelom kraju, prštajući od smijeha i jedva izvlačeći riječi. Tako se za njega vezao ovaj nadimak, i gde god se pojavio, dame su se zajedljivo kikotale za njim, čak i onima kojima je dosadila samoća i večito samozadovoljavanje ne bi smetalo da njegovog sivo-sivog drugara zagreju u svojoj kuni. Giuseppe se ljutio, sve više mrzeo glupe žene i sve češće trzao svoj slabo uspravljen penis svojim muževnim radnim rukama.

Jednog dana je naišao na cjepanicu, običnu kladu za grijanje ognjišta zimi.

"Nije loše", rekao je Giuseppe u sebi, "možeš napraviti nešto od toga kao što je noga od stola ili drveni dildo za neku staru djevojku." Ovi se dobro plaćaju.

Đuzepe je stavio naočare umotane u uže, pošto su i naočare bile stare, okrenuo balvan u ruci i počeo da ga seče sekirom, privremeno otpuštajući iscrpljeni vijak. Ali čim je počeo da seče, nečiji neobično tanki ženski glas zacvilio je:

- Oh-oh, smiri se, molim te!

Giuseppe je ispustio balvan, koji ga je bolno pogodio po nozi, i odložio sjekiru. Naglo skočivši, navukao je pantalone, s vremena na vrijeme izblijedjele, i, tresući se od straha, počeo razgledati radionicu. Pogledao je ispod radnog stola - nikog, pogledao u korpu sa strugotinama, - nikog, gurnuo glavu kroz vrata, - nikog na ulici.

Opet je uzeo sekiru i opet, samo udario u balvan.

- Oh, boli, kažem. - urlao je tanki glas.

Đuzepeu je zastao dah, a vene su mu počele da se tresu. Kroz naočare koje su se odmah oznojile, pregledao je sve uglove sobe, čak se popeo na kamin i, okrenuvši glavu, dugo gledao u dimnjak.

- Nema nikog.

Zbijen u ćošak, sjetio se svih svetaca koji su postojali na ovom svijetu i prokleo baku Rosangelu, koja mu je prodala tu gadost koja je izazvala delirium tremens.

Smirivši se malo, Giuseppe je uzeo avion, udario čekićem po leđima tako da je oštrica izašla tek toliko - ni previše ni premalo, stavio trupac na radni sto i samo pomjerio strugotine.

-Oh, nježnije, nježnije. - ponizno je zacvilio tanki ženski glas.

Đuzepe je ispustio avion, ustuknuo i seo pravo na pod: pretpostavio je da je tanki glas dolazio iz unutrašnjosti balvana.

U to vreme, njegov stari prijatelj, brusilac orgulja po imenu Karlo, došao je da vidi Đuzepea.

Nekada je Karlo, noseći šešir širokog oboda, šetao po gradovima sa prekrasnim bačvastim orguljama, razmažio mlade djevojke, pokvario pobožne žene, rogonjio njihove pompezne muževe i provodio svo vrijeme u beskrajnim zabavama i orgijama.Šta je samo vrijedila priča koja se proširila po cijelom kraljevstvu, o tome kako su lutajućeg muzičara, zagrijanog u grijesima, na nedelju dana pričestili iskušenici samostana Presvete Fiorele, predvođeni bogobojažljivom Majkom Nikoletom .

Sada je Karlo već bio star i bolestan, a njegov organ-organ odavno se pokvario. Međutim, kao i ranije, silno je želeo žensko telo. Ali, nažalost, mlade ljepotice nisu gledale u njegovom smjeru osim sa sažaljenjem. A da budem iskren, nisu ga htjele ni starije matrone, gladne tvrdih kuraca, toliko im je bio neprijatan njegov izgled, istrošen dugi niz godina.

„Zdravo, Đuzepe“, rekao je ulazeći u radionicu. - Zašto sediš na podu?

– A, vidiš, izgubio sam mali šraf. Jebi ga. – odgovorio je Đuzepe, vadeći ruku iz pantalona i gledajući postrance u balvan. - Pa, kako živiš, stari?

„Loše“, odgovorio je Karlo. “Stalno razmišljam kako da zaradim za kruh. A moj kurac žudi za sočnim rupama.” Samo da mi mozes pomoci, posavetovati ili tako nesto.

"Što je lakše", rekao je Giuseppe veselo i, skidajući pantalone, sagnuo se na podu u psećem stilu. - Što je lakše: evo ti sočne rupe, a novac ćeš dobiti kasnije, odlagao sam već šest mjeseci.

Brusilica za orgulje ga je tupo, snažno udarila.

- Šta misliš o ovome, mane?

"Ne možete se šaliti", uvrijeđeno je promrmljao Grej Hui, ustajući s poda i trljajući svoje natučeno dupe kroz na brzinu navučene pantalone.

“Sljedeći put ću ti zabiti to balvan u dupe, šaljivdžijo.” Sve do čvora.

Giuseppe je pomislio u sebi: „Kako sam mogao zaboraviti na ovaj prokleti balvan. Sad ću se riješiti ovog komada drveta.”

"Karlo, dragi prijatelju, ne ljuti se", ispričao se Đuzepe, "uzmi ovaj balvan i nosi ga kući."

“E-he-he”, tužno je odgovorio Karlo, “šta je sljedeće?” Doneću kući komad drveta, ali nemam ni kamin u ormaru.

„Istinu ti kažem, Karlo. Uzmi nož, izreži lutku iz ovog balvana, nauči je da izgovara razne smiješne riječi, pjeva i pleše, nauči je različitim pozama, imaćeš nekoga da daj to.” Ako hoćete, nosite ga po dvorištima - zaradićete dovoljno za parče hleba i čašu vina.

U to vrijeme, na radnom stolu gdje je ležalo trupac, zacvilio je uzbuđeni glas:

- Bravo, odlična ideja, Grey Dick!

Đuzepe se ponovo stresao od straha, a Karlo je samo iznenađeno pogledao oko sebe - odakle je došao glas?

- Pa, hvala ti, Giuseppe, na savjetu. Hajde, uzmimo tvoj dnevnik.

Tada je Đuzepe zgrabio balvan i brzo ga dao svom prijatelju. Ali ili ga je nespretno gurnuo, ili je samo skočilo, ali je palo pod Karlovu guzicu.

- Oh, ovo su tvoji pokloni. – ljutito je viknuo Karlo.

- Izvini, drugar, nisam ja.

Oštar udarac iskusnog dueliste slomio je Giuseppeu nos.

„Znači, ja sebi guram trupac u guzicu?“

“Ne, druže, mora da to traži sam dnevnik.”

Karlo je ponovo udario, zbog čega je njegov drug pao na zemlju.

- Lažeš, kucao si.

- Ne, ne ja…

Karlo nije želio da nastavi ovaj razgovor. Pogledao je s prezirom Đuzepea koji je brisao krv, uzeo balvan pod ruku i otišao kući.

Brusilica za orgulje je stanovala u ormaru ispod stepenica. Ranije su se ovdje često čuli slatki jauci druge djevojke, začinjeni zvonkim šamarima znojnih tijela. Godine su prolazile, žudnja za pićem je tražila novac, a sada ovde nije ostalo ništa Tinejdžeri su se lepo jebali ognjište - u zidu naspram vrata. Ali prekrasno ognjište, vatra u ognjištu i lonac koji je ključao na vatri nisu bili stvarni - bili su naslikani na komadu starog platna.

Karlo je ušao u ormar, sjeo na jedinu stolicu za stolom bez nogu i, okrećući cjepanicu ovamo i onako, počeo nožem izrezati lutku. „Kako da je nazovem. – pomisli Karlo. - Da je zovem Buratina. Ovo ime će mi doneti sreću. Poznavao sam jednu porodicu - sve su se žene zvale Buratine: starica je bila Buratina, majka je bila Buratina, obje kćeri su također bile Buratine. Živjeli su svi veselo i bezbrižno.” Starac se ironično nacerio, prisjetivši se vagine Buratine majke koja je nehajno stezala njegov snažan penis, bestidno ispružena na porodičnom krevetu, gdje je prije sat vremena odbila muža, pozivajući se na glavobolju. Prisjetio se i veselo mamljivih guzica djevojaka bliznakinja, koje su upravo proslavile punoljetnost. Tako se nesretno stari kurac napunio snagom i da bi sebi skrenuo pažnju, uzeo je balvan.

Ali to nije bio slučaj; uzbuđena svijest je vodila njegovu ruku. Najpre je ošišao kosu na balvan, zatim čelo, pa oči. Odjednom su se otvorile oči prelepe žene i zagledale se u njega. Karlo nije davao nikakav znak da će ispustiti svoj pantalone, samo je ljubazno pitao:

- Drvene oči, zašto me tako čudno gledaš?

Ali lutka je ćutala, vjerovatno zato što još nije imala usta. Karlo je blanjao obraze, pa blanjao nos - prelep prnjast nos koji izgleda tako koketno na ovom anđeoskom licu. Odjednom je i sam nos počeo da se rasteže, raste, i ispao je tako dug i oštar da je Karlo čak progunđao:

- Nije dobro, dugo.

I počeo je da odsiječe vrh svog nosa. Nije tako!

Nos se uvijao i okretao i ostao samo to - dugačak, dug, znatiželjan, oštar nos. Karlo je počeo da radi na ustima. Ali čim je uspeo da iseče usne, usta su mu se odmah otvorila:

- Hi hi!

I uski crveni jezik viri iz njega, zadirkujuće.Vlažne usne obavile su starčev prst i, tiho sišući, uvukle ga u toplinu elegantnih usta.

Karlo, koji je zakolutao očima od zadovoljstva, potrudio se, izvukao prst i, ne obazirući se više na ove trikove, nastavio da planira, seče, bere. Napravila sam lutki bradu, vrat, ramena, torzo, ruke.

Karlo je proveo nekoliko sati, a sada Pinokijevo tijelo krase male, hrabro podignute grudi, a tanak struk prelazi u nagnute bokove. Dok joj je izrezivao rupice, primetio je kako su nabori njenih usana postali nežni i, ne mogavši ​​da se odupre, ubacio je svoj iskrivljeni prst. Buratina je klonulo uzdahnula, raširila noge i zatvorila oči. Karlo je zastao, podigavši ​​svoje drvene noge, i izrezao malu špijunku u anusu, koji je takođe iznenađujuće postao savitljiv i mekan.

Čim je završio s brušenjem posljednjeg prsta, Pinokio je počeo dlanovima da miluje Karlovu ćelavu glavu i grudi, pa se popeo u svoje stare pantalone, lagano motajući svoje natečene testise.

„Slušaj“, rekao je Karlo strogo, „na kraju krajeva, još nisam završio sa tobom, a ti si već počeo da se igraš. Šta će biti sledeće. Eh?.“

I strogo je pogledao Pinokija. A Buratina je okruglim, vlažnim očima pogledao tatu Karla.

Brusilica za orgulje stavila je drvenu djevojčicu na pod kako bi je naučila hodati. Buratina se zaljuljala, pokušala zakoračiti i pala, ispružena na pod na koljena, široko raširivši drvene noge, otkrivajući rupe koje je upravo napravila. Karlo je, mesožderski se osmehujući, skinuo pantalone i igrajući se penisom, koji od starosti nije izgubio tvrdoću, prišao bespomoćnoj lutki. Čučnuo je i jednim spretnim pokretom bivšeg ženskaroša uvukao kurac u Pinokijevu mekanu rupu.Prvi put nakon mnogo godina, osjetivši toplinu ženske vagine, Karlo je bijesno udario živu lutku.

Buratina je gurnula oštar nos u pod i vrisnula glasno sladostrasno, toliko da se Karlo već uplašio da će komšije dotrčati.

„Tiho, tiho“, promuklo je rekao brusilica za orgulje, „ćuti, devojko moja!“

- Ali osećam se tako dobro, Papa Karlo, osećam da se nešto toplo kreće u meni. Ne mogu da ćutim. - vikao je Buratina.

Karlo je pljunuo na prste i, ubacivši ih u mali anus, počeo da ga marljivo mijesi, pripremajući invaziju svoje batine.

Naglo je izvadio svoj penis, preliven sokovima, stavio ga na klizav zadnji otvor i, bez razmišljanja, počeo polako da ga uranja unutra.

„O, kako je to bolno“, zacvilio je Buratina, „dosta je bilo, dosta je bilo!“

Karlo je nije poslušao i polako je pomjerao svoj čežnjivi kurac u uskoj pećini. Pinokio više nije vrištao, samo je tiho i prigušeno stenjala u taktu sa njegovim udarcima. Lopte su glasno udarale po drvenom međunožju, a cijeli ormar se polako ispunjavao trpkim mirisom seksa, uz laganu aromu svježeg soka drveća.

„O, kako dobro“, zastenjao je Buratina, „još, još!“

Karlo se kretao brže, osjećajući približavanje orgazma. Snažnim udarcima zabio je svoj mač u drvene korice potpuno smrvljenog Pinokija. Zaronio je duboko, ukočio se i, obilno, počeo puštati svoje sjeme u gostoljubivo dupe.

Karlo je tiho pjevušio, sipajući sve više porcija sperme, a Buratina je, doživjevši prvi orgazam, drvenim prstima grebala prljavi pod, pohlepno otvarajući usta pohlepno dahtajući. Brusilac za orgulje izvadio je njegov klizavi penis, koji je počeo da se smanjuje, i srušio se na stolicu, gledajući kako se Pinokijeve rupe smanjuju. Bijela kapljica se pojavila iz anusa i otkotrljala se.

Nakon što je došao do daha, Karlo je podigao Pinokija da ona ponovo pokuša da nauči da hoda. Devojka se počešala po svom zabrinutom dnu, zaljuljala se na slabim nogama, napravila jedan korak, napravila još jedan korak, hop, skoči, pravo do vrata, preko praga i na ulicu.

Karlo je, zabrinut, krenuo za njom:

- Hej, mali lopovi, vrati se!.

Gdje tamo. Pinokio je trčao ulicom kao zec, samo njeni drveni tabani - tap-tap, tap-tap - kuckali su po kamenju.

- Drći je. - viknuo je Karlo.

Prolaznici su zabezeknuto gledali golu drvenu devojku. Grudi su joj se jedva ljuljale, guzica je primamljivo blistala brzim koracima, zbog čega su muške pantalone izdajnički načičkale, a njihovi pratioci su se naljutili i tiho psovali nakon trčeći Pinokija.

Na raskrsnici je stajao ogroman policajac podvijenih brkova i trougla šešira. Ugledavši drvenu djevojku kako trči, raširio je noge, blokirajući njima cijelu ulicu. Pinokio je hteo da mu Incest između nogu, ali ju je policajac uhvatio za međunožje, zabio debeo prst u njenu pičku i pohlepno ga pomerio tamo, i držao ga sve dok tata Karlo nije stigao Povećanje pitanja nevidljivo vreme.

„Pa Tinejdžer u tangama u gaćicama, ja ću se pobrinuti za tebe“, rekao je Karlo, odgurujući se, primjećujući kako Vintage seks zvijezde se Pinokijeve oči slatko zatvorile od činjenice da joj je policajac prstom glancao prorez, i osjetio da mu se penis puni težine opet. Želeo je da zgrabi devojku za ruku i na silu je odvuče kući.

Pinokio nije želio da izgleda tako glupo u tako zabavnom danu pred svim ljudima - spretno se okrenula, skočila sa svog debelog prsta i, pljucnuvši,

na trotoar, pretvarao se da je mrtav.

„Aj, da“, rekao je policajac, prelazeći prstom, mirisajući na sokove drvene devojke, preko svojih debelih brkova. - Čini se da su stvari loše!

Počeli su se okupljati prolaznici.Gledajući Buratinu kako besramno leži gol, odmahnuli su glavama.

“Jadnik”, rekli su neki, “mora da je gladan.

Drugi su, s rukom u džepovima, petljali po napetim mahunama.

„Carlo ju je jebao na smrt“, rekli su, „tako staru

Brusilac za orgulje se samo pretvara da je dobar čovek, on je loš, on je zao čovek.

Čuvši sve to, brkati policajac uhvatio je nesretnog Karla za kragnu i odvukao ga u policijsku stanicu.

Karlo je obrisao cipele i glasno zastenjao:

- Oh, oh, na moju žalost, napravio sam drvenu djevojku!

Kada je ulica bila prazna, Buratina je podigla nos, pogledala okolo i, koketno podižući zadnjicu, odskočila kući.



Pitanja, komentare i sugestije šaljite na [email protected], pokušaću svima odgovoriti.

Čuvajte sebe i svoje najmilije.

Srdačan pozdrav, Diego Holmes