Naslov aeropostale real teens

Priča br. 17

Ja sam kao robot, uvijek osjetim struju, o da
Koliko je to, biti gvožđe znači nikad ne umreti
Upali me, ponovo osvetli život u meni
Ponovo radim kada želiš da me zagrliš
Priključite životni ključ
Biće tako smešno kada zapalim
Ponovo procvjetam kad me upališ
Bledim ovde kada me ne razumeš
Samo što smo svi mi roboti, nismo ni ljudi.
Kao i naši kompjuteri sa svojim internetom
Potrebna nam je energija jer mi smo mašine!!
Neko iznad zna šta tačno da nam oduzme!
Daj mi struju od sebe, pokaži mi tu radost
Koji sam izgubio, koji mi više nije potreban
I život će ponovo postati bolestan kao Medical odmora za nesretna srca, o da - sreli smo se više puta
Mi nekako vidimo i znamo ko sada ne živi
Tako malo postojimo, neko me vuče pod led
Kao da nešto smeta
Ne osjećam struju
Kao da se neko zgušnjava
Iznad mene je olovni trezor
Tvoj stidljivi ton rasplamsava moju strast
Upali me i biću tvoj
Uskrsni me ponovo i ja ću oživjeti